Nekada je kratak put od kluba opterećenog skandalima do senzacionalnog šampiona. Junak je Tun, šampion Švajcarske, koji je na nekoliko načina ispisao istoriju, ali i fudbalsku bajku. Međutim, prošlost je obeležilo nekoliko negativnih događaja.
Tun je nenadano osvojio prvu veliku titulu u 128-godišnjoj istoriji kluba. Sećanja na trijumf Ludogoreca, kao poslednjeg novopromovisanog tima koji se popeo na vrh, ponovo su probuđena, bez obzira što Tun (grad sa 40.000 stanovnika) nije jedinstven primer čak ni u Švajcarskoj!
Mali klub sa jezera Tun se prošlog leta vratio u elitu posle pet godina u drugoj ligi. Dominantna sezona 2024/25. konačno je prekinula period patnje. Tun je ispao iz prve lige 2020, a pretrpeo je dodatni pad pošto je predsednik Markus Liti je podneo ostavku.
– Emocionalno, raspoloženje u klubu je bilo na samom dnu – prisetio se Andres Gerber, koji je postao predsednik.
Godinama je bezuspešno pokušavao da se vrati. Bio je blizu 2021. i 2024. godine, ali su oba pokušaja završena porazima u plej-ofu. Prošlo leto je donelo spas, nakon čega je, potpuno neočekivano, usledilo vrhunsko dostignuće. Istorijski gledano, pohod na titulu nije jedinstven. u Švajcarskoj jer Grashopers je ostvario isti podvig 1952. godine.
Tun je, s drugim najnižim budžetom u ligi, imao samo jedan cilj: da ne ispadne iz lige.
– Mislili smo da bi bilo preterano čak i definisati cilj biti među prvih šest – rekao je Gerber, i dodao:
– To smo rano postigli, a odavno i prevazišli.
Tržišna vrednost tima je porasla zahvaljujući uspehu. Sada ima petu najveću vrednost. Međutim, ukupna vrednost tima ostaje na samo 22,43 miliona evra, što je znatno manje od Jang Bojsa (65,78 miliona evra) ili Bazela (57,40 miliona evra).
„Novac ne daje golove.“ Ova izreka je mnogo izgubila od prvobitne istine u modernom fudbalu. U Švajcarskoj i dalje važi, bar ove sezone. Sa 76 golova u 35 utakmica, Tun je postigao ubedljivo najviše pogodaka i impresionirao je uzbudljivim napadačkim fudbalom.
Arhitekta uspeha je trener Mauro Lustrineli, koji je na čelu od 2022. godine, kada je nasledio Ursa Fišera. I sam Lustrineli je nekada bio igrač Tuna. Ima poseban odnos sa trenerom Majnca Fišerom, pošto mu je ranije bio pomoćnik.
Jedan od ključeva uspeha Tuna je konstantnost. Nakon promocije, klub je zadržao jezgro tima i nastavio da se oslanja na iste fudbalere u višem rangu. Među ključnim igračima su kapiten i defanzivac Marko Burki, brat bivšeg golmana Dortmunda Romana Burkija, i Mihael Hojle. List „Blik“ je nedavno opisao defanzivca kao osobu koja poseduje „golgeterske kvalitete poput Harija Kejna i sprinterske sposobnosti Juseina Bolta“.
U zajednici blizu Špica, gde se nemačka reprezentacija okupila 1954. godine pre „Čuda u Bernu“, ponos na fudbalere raste. Ovo je posebno značajno, jer je Tun ranije bio poznatiji po negativnim naslovima.
Na primer, 2007. godine, nekoliko igrača je bilo umešano u seks-skandal. Dva profesionalca su potom osuđena za seksualne radnje s maloletnikom.
– Godinama posle toga navijači su nas ismevali na gostujućim stadionima – objasnio je Gerber.
Ni na terenu stvari nisu išle dobro, što je kulminiralo ispadanjem u Čelendž ligu 2008. godine. Zatim, 2016. godine, usledio je sledeći šok: tri igrača su optužena za silovanje, ali su optužbe kasnije odbačene. Iste godine, Tun je dospeo u negativne naslove iz drugog razloga. Klub je skoro bankrotirao. Od tada, udruženje navijača „Härzbluet“ svake godine prikuplja donacije, do sada prikupivši 1,6 miliona evra. Ipak, klub se trenutno bori sa finansijskim poteškoćama. Da bi pre roka obezbedio licencu za predstojeću sezonu, potreban je prelazni kredit, koji bi mogao da dobije preko stadionske zadruge. Sredstva su prvobitno bila namenjena za renoviranje Stokhorn arene.
Finansijske brige bi uskoro mogle da nestanu. Kao šampion, Tun će učestvovati u drugom kvalifikacionom kolu Lige šampiona. Još 2005/06. godine, klub je, kao drugoplasirani, već stigao do grupne faze nakon pobede protiv Malmea u kvalifikacijama. Postoji i veza sa sadašnjim uspešnim timom: niko drugi do sadašnji menadžer, Lustrineli, bio je na terenu u Ligi šampiona.
Tun je u Ligi šampiona bio u grupi sa Arsenalom, Ajaksom i Spartom iz Praga. Treće mesto tada im je donelo evropsko proleće, ali ih je Hamburg zaustavio u nokaut fazi. Predvodnik tog tima bio je Mauro Lustrineli, čovek koji sada ispisuje novu, još veću istoriju.
Međutim, taj period uspeha imao je i negativne posledice i uticao je na Tun godinama. Ostvareni prihod, oko 20 miliona švajcarskih franaka, privukao je interesovanje igrača i izazvao poteškoće upravi.
– Stvorili smo ekstreman rizik od pada učešćem u Ligi šampiona. Bilo je nemira. Duša kluba je izgubljena tokom tog vremena – objasnio je Gerber, tada igrač.
Ukoliko se Tun ponovo kvalifikuje za Ligu šampiona, može se samo nadati da je klub iz Bernskog Oberlanda naučio iz prošlih događaja i da ih neće mučiti jedan negativan naslov za drugim. Na kraju krajeva, ove godine su se konačno dogodile neke pozitivne stvari.
Tun nikada nije osvojio ni kup Švajcarske iako je dva puta igrao u finalu. Najveći uspeh, pre ove sezone, ostvaren je 2005. godine, kada je završio kao drugoplasirani iza Bazela.
Tuna se nerado sećaju navijači Partizana. Novi švajcarski prvak se sastao sa crno-belima u sezoni 2013/14, u dvomeču plej-ofa za plasman u LE. Partizan slavio u Beogradu sa 1:0 pogotkom Jojića, da bi u Švajcarskoj izgubio sa 3:0 i tako ispao iz Evrope.
Tun je jedan od 15 klubova koji su napravili podvig i odmah po plasmanu u elitni rang uspeli su da se okite titulom šampiona: 1951. Totenhem (Engleska), 1952. Grashopers (Švajcarska), 1961. Elfsborg (Švedska), 1962. Ipsvič (Engleska), 1964. DSV Amsterdam (Holandija), 1964. Sent Etjen (Francuska), 1868. Esters (Švedska), 1978. Monako (Francuska), 1978. Notingem Forest (Engleska), 1987. Mos (Norveška), 1987. Rosario Sentral (Argentina), 1998. Kajzerslautern (Nemačka), 2011. Kašiva Rejsol (Japan), 2012. Ludogorec (Bugarska), 2026. Tun (Švajcarska).
