Smena toplog i hladnog vremena može predstavljati veliki stres za organizam. Nagle temperaturne oscilacije utiču na krvne sudove, srce, disajne puteve, ali i na našu opštu energiju i raspoloženje.
Posebno osetljive mogu biti osobe koje već imaju određene zdravstvene probleme. O tome kako telo reaguje na vremenske promene i šta možemo da uradimo da mu olakšamo prilagođavanje govorio je prim. dr Mirsad Đugum, internista, kardiolog i akupunkturolog.
Zašto organizam burno reaguje na promenu vremena?
Promena vremena nije samo stvar subjektivnog osećaja. Promene atmosferskog pritiska, temperature i drugih vremenskih uslova mogu uticati na način na koji se organizam prilagođava spoljašnjoj sredini.
Kod pojedinih ljudi tada se javljaju umor, iscrpljenost, glavobolja, migrena, lošije raspoloženje i bolovi u različitim delovima tela.
Poseban problem predstavlja nagli pad temperature, naročito kada temperatura za kratko vreme padne za više od 10 stepeni.
Tada dolazi do sužavanja krvnih sudova, odnosno vazokonstrikcije, što može dodatno opteretiti organizam.
Zbog toga prelazni period može biti posebno zahtevan za osobe sa srčanim i drugim hroničnim oboljenjima.
Kardiolog upozorava: Oprez sa fizičkim naporom na hladnoći
Dr Đugum posebno savetuje srčanim bolesnicima da budu oprezni sa fizičkim aktivnostima kada temperature naglo padnu.
Na hladnoći se krvni sudovi prirodno sužavaju, a kod osoba koje već imaju kardiovaskularne probleme taj efekat može biti izraženiji. Zbog toga intenzivan fizički napor na hladnom vazduhu može predstavljati dodatno opterećenje za srce.
Umesto naglog i napornog vežbanja, preporučuje se prilagođavanje aktivnosti vremenskim uslovima i sopstvenom zdravstvenom stanju.
Ko je najosetljiviji na promene vremena?
Mlađe i zdrave osobe uglavnom lakše podnose temperaturne oscilacije. Međutim, veći oprez savetuje se starijim ljudima i osobama koje imaju hronične zdravstvene probleme.
Posebno osetljivi mogu biti pacijenti sa:
- dijabetesom,
- srčanim oboljenjima,
- plućnim bolestima,
- reumatskim tegobama.
Vremenske promene kod pojedinih ljudi mogu biti povezane i sa pogoršanjem simptoma određenih autoimunih bolesti.
Među poznatijim autoimunim bolestima su Hašimoto, psorijaza, multipla skleroza i vitiligo, dok se neke od njih mogu teško prepoznati samo na osnovu simptoma.
Kao primer, dr Đugum navodi Hašimoto, kod kojeg rezultati hormona mogu biti u granicama normale, dok se promene na štitnoj žlezdi mogu uočiti ultrazvučnim pregledom.
Kako prepoznati da vam je imunitet oslabljen?
Organizam često sam šalje upozorenja da mu je potrebno više odmora i pažnje.
Među simptomima koji mogu pratiti pad otpornosti organizma su:
- stalni umor i iscrpljenost,
- učestale glavobolje,
- loš san,
- neraspoloženje i pad energije.
Ovakve tegobe mogu uticati i na svakodnevni život. Kada smo iscrpljeni i neispavani, postajemo razdražljiviji, teže se koncentrišemo i lakše ulazimo u konflikte sa ljudima oko sebe.
Zato nije dobro ignorisati signale koje nam telo šalje.
Kako da lakše prebrodite temperaturne promene?
Lekari savetuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu pomoći organizmu da se lakše prilagodi promeni vremena.
1. Oblačite se slojevito
Slojevita odeća omogućava da se lako prilagodite promeni temperature tokom dana. Umesto da iz kratkih rukava odmah pređete u veoma toplu garderobu, bolje je imati mogućnost da postepeno dodajete ili skidate slojeve.
2. Čuvajte disajne puteve
Hladan i vlažan vazduh može posebno smetati osobama koje imaju respiratorne probleme. Zato je važno zaštititi disajne puteve i izbegavati naglo izlaganje velikim temperaturnim razlikama.
3. Birajte laganu fizičku aktivnost
Kretanje je važno, ali ga treba prilagoditi vremenu i zdravstvenom stanju. Kada temperatura naglo padne, posebno hronični bolesnici ne bi trebalo da forsiraju organizam intenzivnim vežbanjem na hladnoći.
4. Vodite računa o ishrani i odmoru
U prelaznom periodu posebno je važno imati raznovrsnu ishranu, dovoljno tečnosti i kvalitetan san. Ako osećate izražen umor, nemojte ga ignorisati.
Promena vremena ne mora da bude problem za zdrav organizam, ali nagle oscilacije zahtevaju dodatni oprez kod starijih, hroničnih bolesnika i osoba sa srčanim tegobama. Najvažnije je pratiti kako telo reaguje, prilagoditi aktivnosti vremenskim uslovima i potražiti savet lekara ako se pojave novi ili izraženi simptomi.
