Dok vlasnicima kućnih ljubimaca u SAD-u 4. jul, dan kada se slavi američki Dan nezavisnosti, tradicionalno predstavlja noćnu moru zbog buke vatrometa, čini se da to ne važi za sve životinje.
Njegova opuštenost pokrenula je raspravu, a mnogi vlasnici narandžastih mačaka u komentarima su podelili slična iskustva, tvrdeći da je takvo ponašanje tipično za njih.
„Naš narandžasti mačak se uopšte nije uznemirio, ali se sakrio i nije želeo ni da večera“, napisao je jedan korisnik. Drugi se nadovezao: „Možda je to do narandžastih mačaka. Imao sam ih tri u životu i nijednog vatromet uopšte nije zanimao. Uvek smo zajedno uživali u njemu u dvorištu.“
Čini se da priče o posebnosti narandžastih mačaka nisu samo internet mitovi, već imaju i naučnu osnovu. Za početak, velika većina narandžastih mačaka su mužjaci. Gen odgovoran za njihovu prepoznatljivu boju povezan je sa polom, zbog čega se mnogo češće pojavljuje kod mužjaka, piše ParadePets.
Mužjaci su generalno skloniji prijateljskom ponašanju nego ženke, što bi moglo da objasni zašto narandžaste mačke važe za izrazito društvene.
Ipak, nije sve samo u polu. Studija objavljena u časopisu Behaviour pokazala je da su narandžasti mačori u proseku krupniji, fizički dominantniji i skloniji rizičnom ponašanju. Teorija kaže da im njihova odvažna priroda donosi viši društveni status, zbog čega su samouvereniji u kontaktu s ljudima, za razliku od plašljivijih mačaka koje bi u nepoznatim situacijama radije pobegle.
Drugim rečima, kada narandžasta mačka uđe u prostoriju kao da je ona njen vlasnik i bez imalo oklevanja se smesti strancu u krilo, to nije drskost – već deo njene prirode. Njena ličnost je, čini se, oblikovana za samopouzdanje, druželjubivost i nedostatak straha.
Dok će neke mačke pažljivo proceniti rizik, riđa mačka će situaciju jednostavno prihvatiti – bilo da je reč o dremanju ispod bučnog vatrometa ili nečem potpuno drugom. I upravo to možda objašnjava zašto su toliko posebne, piše Yahoo.
