Visoke letnje temperature mogu automobil pretvoriti u pravu saunu, posebno kada je vozilo satima parkirano na direktnom suncu. Volan i sedišta postaju vreli, a ulazak u pregrejanu kabinu često je neprijatan i otežava početak vožnje.
Mnogi vozači koriste štitnike za sunce kako bi smanjili zagrevanje unutrašnjosti, ali način na koji ih postavljaju ima veliku ulogu. Testiranje nemačkog auto-kluba ADAC pokazalo je da razlika između pravilne i pogrešne upotrebe može biti značajna.
Crni automobil se više zagreva, ali boja nije presudna
Tokom testiranja ADAC-a pokazano je da se spoljašnja površina crnog automobila zagreva znatno više od bele.
Kod crnog vozila izmerena je temperatura površine od oko 65 stepeni, dok je kod belog automobila bila približno 44 stepena.
Ipak, kada je merena temperatura u unutrašnjosti vozila, razlika nije bila toliko velika. Kabina crnog automobila bila je svega oko pet stepeni toplija.
To znači da boja automobila utiče na zagrevanje spoljašnjih površina, ali nije glavni faktor koji određuje koliko će putnicima biti neprijatno tokom vožnje.
Štitnik sa unutrašnje strane daje slabiji efekat
Jedna od najčešćih navika vozača jeste postavljanje zaštite za sunce sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla.
Međutim, testovi su pokazali da takav način zaštite ima ograničen efekat. Temperatura u kabini bila je niža za svega oko četiri stepena u poređenju sa automobilom bez ikakvog štitnika.
Razlog je to što sunčevi zraci prvo prolaze kroz staklo i već počinju da zagrevaju unutrašnje površine automobila. Kada se štitnik postavi iznutra, deo toplote je već ostao zarobljen u kabini.
Spoljni štitnik mnogo bolje štiti automobil
Mnogo bolji rezultati postižu se kada se zaštita postavi sa spoljne strane vetrobranskog stakla.
U tom slučaju temperatura u kabini bila je niža za oko osam stepeni, jer zaštita sprečava da sunčevi zraci direktno zagreju staklo i unutrašnjost automobila.
Još efikasnije rešenje pokazala se zaštitna cerada koja prekriva veći deo vozila. Tada je unutrašnjost bila hladnija za čak deset stepeni.
Zatamnjena stakla pomažu, ali nisu dovoljno rešenje
ADAC je proveravao i uticaj zatamnjenih zadnjih stakala na temperaturu u automobilu.
Rezultati su pokazali da ona ukupnu temperaturu kabine smanjuju za oko dva stepena. Ipak, putnicima na zadnjim sedištima pružaju primetno veću udobnost, jer temperatura sedišta može biti znatno niža – oko 48 umesto 57 stepeni.
Zatamnjena stakla zato mogu doprineti prijatnijoj vožnji, ali ne mogu u potpunosti sprečiti zagrevanje automobila.
Jednostavan trik za hladniji volan
Postoji i mali trik koji može pomoći kada automobil dugo stoji na suncu.
Dovoljno je pre izlaska iz vozila prekriti volan svetlim peškirom ili tkaninom. Ovaj potez neće značajno sniziti temperaturu cele kabine, ali može sprečiti da upravljač postane užaren i neprijatan za dodir.
Najbolja zaštita je kombinacija više mera
Tokom velikih vrućina najefikasnije je kombinovati nekoliko saveta:
- parkirati automobil u hladu kad god je moguće,
- koristiti spoljnu zaštitu za vetrobransko staklo,
- provetriti vozilo pre vožnje,
- zaštititi volan i sedišta od direktnog sunca.
Iako se mnogi oslanjaju samo na unutrašnji štitnik za sunce, testiranja pokazuju da položaj zaštite pravi veliku razliku. Najbolji rezultat postiže se kada se toplota spreči pre nego što uopšte dospe do unutrašnjosti automobila.
