Jedan od najbizarnijih krivičnih postupaka koji su se poslednjih decenija vodili u Austriji ostao je upamćen pod nazivom „slučaj vibrator“. Upravo su ga tako nazvali bečki mediji nakon što je optužena državljanka Srbije na suđenju iznela šokantnu tvrdnju da nije želela da ubije austrijsku penzionerku, već da se samo branila od navodnog seksualnog napada.
Posle dvodnevnog suđenja održanog 2013. godine, porota je ipak zaključila da nema osnova za takvu odbranu i osudila je Srpkinju na 20 godina zatvora zbog ubistva 58-godišnje Austrijanke.
Pozvala je na kafu, a onda je usledio šok
Prema navodima iz optužnice, penzionerka je živela sama u skromnom stanu u Švehatu, nedaleko od Beča. Optužena Srpkinja radila je u istoj zgradi kao kućepaziteljka, pa su se poznavale.
Kobnog 20. marta 2012. godine kućepaziteljka je, kako je tvrdila, donela ženi paket, nakon čega ju je ona pozvala u stan na kafu.
Na suđenju je ispričala da aparat za kafu nije radio, pa je pokušala da ga popravi. Tvrdi da je u tom trenutku osetila kako je penzionerka dodiruje po grudima, a zatim i po intimnim delovima tela.
Kada se okrenula, kako je navela u svojoj odbrani, ostala je u šoku jer je, prema njenim rečima, žena oko kukova imala pričvršćeno seksualno pomagalo.
„Počela je tuča“
Optužena je pred sudom tvrdila da je pokušala da se odbrani.
Počela je tuča. Ujela me je za prst. Nasrnula je na mene, a ja sam dohvatila predmet iz kuhinje i počela da je udaram. Udarila sam je tri ili četiri puta. Kriva sam za njenu smrt, ali nisam imala nameru da je ubijem – izjavila je tada pred sudom.
Obdukcija osporila njenu verziju
Tužilaštvo je, međutim, iznelo potpuno drugačiju sliku događaja.
Nalaz obdukcije pokazao je da je žrtva zadobila oko dvadeset udaraca tupim predmetom u glavu, od kojih je preminula.
Prema tvrdnjama tužioca, optužena je nakon napada ostavila teško povređenu ženu da iskrvari na podu kuhinje, ne pozvavši pomoć.
Sud je upravo zbog težine povreda zaključio da se ne može govoriti o prekoračenju nužne odbrane, već o brutalnom ubistvu.
Tri nedelje prikrivala zločin
Dodatno otežavajuća okolnost bila je činjenica da telo nije odmah pronađeno.
Komšije su tek 12. aprila pozvale policiju, pošto su primetile da se pošta gomila ispred vrata stana i da se vlasnica danima ne pojavljuje.
Istragom je utvrđeno da je neko u međuvremenu sa mobilnog telefona ubijene slao SMS poruke komšijama, u kojima je pisalo da se navodno nalazi u Gracu na odmoru i da će se vratiti za nekoliko nedelja.
Poruke su bile pune pravopisnih grešaka, što je dodatno pobudilo sumnju.
Otplutovala u Srbiju, pa se vratila
Posle zločina optužena je otputovala u Srbiju, gde je ostala nekoliko meseci.
Verujući da policija nije posumnjala na nju, vratila se u Austriju krajem juna 2012. godine.
Međutim, odmah po povratku, 30. juna, uhapšena je u Beču.
Tokom istrage policija je u stanu pronašla brojne njene otiske, dok predmet kojim je ubistvo izvršeno nikada nije pronađen.
Iako je u početku negirala umešanost, kasnije je priznala da je usmrtila penzionerku, ali je tvrdila da je to učinila braneći se od seksualnog napada.
Porota nije poverovala
Porota je nakon dvodnevnog suđenja odbacila njenu odbranu i proglasila je krivom za ubistvo.
Izrečena joj je kazna od 20 godina zatvora, dok su njeni advokati odmah po izricanju presude najavili žalbu.
Slučaj je zbog neobičnih tvrdnji optužene i detalja iznetih tokom procesa godinama bio jedna od najpraćenijih tema austrijskih medija, koji su ga nazvali jednostavno – „slučaj vibrator“.
