Italijanska inicijativa ponovo je pokrenula debatu o ovoj temi na evropskom nivou. Predlog je predstavio predstavnik Andrea Baraboti, uz podršku Italijanskog društva za ekološku medicinu (Sima) i organizacije za zaštitu potrošača Consumerismo No Profit. Onlajn peticija za ovu promenu prikupila je skoro 360.000 potpisa.
Prema procenama italijanske energetske kompanije Terna, trenutni sistem letnjeg računanja vremena omogućava godišnju uštedu od oko 302 miliona kilovat-sati električne energije. Ukoliko bi letnje računanje vremena trajalo cele godine, moglo bi se uštedeti dodatnih 160 miliona kilovat-sati, odnosno ukupno oko 462 miliona kilovat-sati godišnje.
Između 2004. i 2025. godine, zahvaljujući letnjem računanju vremena, Italija je uštedela više od 12 milijardi kilovat-sati električne energije, čija se vrednost procenjuje na približno 2,3 milijarde evra. Međutim, korist je vremenom postajala manja zbog širenja štedljivih sijalica i energetski efikasnijih tehnologija.
Pored uštede energije, stalno letnje računanje vremena moglo bi pozitivno uticati na trgovinu, ugostiteljstvo i turizam. Više dnevne svetlosti u kasnim popodnevnim satima omogućilo bi ljudima da duže borave napolju, bave se sportom i koriste javne prostore nakon posla.
Međutim, postoje i nedostaci. Zadržavanje letnjeg računanja vremena tokom zime značilo bi da bi sunce kasnije izlazilo. U Torinu bi izlazak sunca bio oko 9:04, u Milanu u 9:00, u Rimu u 8:34, a u Napulju u 8:23. To bi značilo da bi mnogi studenti i zaposleni išli na svoje obaveze ujutru dok je napolju još mrak.
Stručnjaci se ne slažu oko toga koji je sistem najbolji za zdravlje. Postoji opšte slaganje da sezonske promene sata mogu poremetiti san i prirodne biološke ritmove. Međutim, neki stručnjaci veruju da je stalno zimsko računanje vremena zdravije jer jutarnje svetlo pomaže u regulisanju unutrašnjeg biološkog sata, dok zagovornici letnjeg računanja vremena ističu prednosti dužih, svetlijih popodneva.
Glavna prepreka promenama je nedostatak dogovora među zemljama Evropske unije. Evropska komisija je 2018. godine održala javne konsultacije u kojima je 84 odsto od približno 4,6 miliona učesnika glasalo za ukidanje sezonskog pomeranja sata. Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog reforme, ali su pregovori zastali jer države članice nisu uspele da se dogovore o zajedničkom rešenju.
