Veštačka inteligencija postala je jedan od glavnih prioriteta kompanija širom sveta, ali veliki broj AI projekata nikada ne dođe do stvarne primene. Problem, međutim, često nije u tehnologiji, već u načinu na koji kompanije biraju šta žele da reše.
Kako za „Blic Biznis“ objašnjava Roni Feling, direktor za AI transformaciju u kompaniji HTEC, firme neretko počinju od pitanja kako da uvedu veštačku inteligenciju, umesto da najpre utvrde koji konkretan poslovni problem žele da reše.
Feling će početkom septembra četvrti put govoriti na AI Tech Summitu u Beogradu, gde će tema biti primena veštačke inteligencije, AI transformacija kompanija i način na koji tehnologija može da donese merljiv poslovni rezultat.
Najveća greška događa se pre pisanja koda
Prema njegovom iskustvu, neuspeh AI projekta često počinje mnogo pre razvoja samog sistema.
Kompanija, na primer, može da odluči da želi AI korisničku podršku ili AI agenta, ali to samo po sebi nije poslovni problem. Prvo je potrebno utvrditi gde kompanija gubi vreme, novac ili prihode i koji deo poslovanja bi veštačka inteligencija mogla konkretno da unapredi.
„Potrebno je krenuti od stvarnog poslovnog procesa“, objašnjava Feling.
Tek kada se problem jasno definiše, u projekat bi trebalo uključiti ljude koji taj posao svakodnevno obavljaju. Oni najbolje znaju gde nastaju zastoji, koliko traje donošenje odluka i gde se pojavljuju izuzeci.
Zato tehnički odličan AI model sam po sebi nije dovoljan. Ako se uvede u nepromenjen i neefikasan poslovni proces, njegov efekat može biti veoma mali.
Prvi rezultat trebalo bi da bude vidljiv za nekoliko nedelja
Feling smatra da kompanije ne bi trebalo da čekaju godinu dana kako bi saznale da li AI projekat funkcioniše.
Cilj je, prema njegovom pristupu, da se u periodu od šest do 12 nedelja u produkciju uvede uži deo rešenja koji rešava stvaran i ekonomski važan problem.
Takav pristup omogućava kompaniji da brzo vidi šta funkcioniše u realnom okruženju, kako zaposleni koriste sistem, gde je potrebna ljudska kontrola i da li tehnologija zaista donosi finansijsku korist.
Strategija je važna, ali je mnogo korisnija kada se zasniva na rezultatima iz stvarnog poslovanja, a ne samo na početnim pretpostavkama.
Broj AI modela nije merilo uspeha
Kompanije često uspeh veštačke inteligencije mere brojem uvedenih modela i projekata. Međutim, Feling smatra da takav podatak sam po sebi ne govori mnogo.
Mnogo je važnije da li je promenjen poslovni proces i kakav je ekonomski efekat.
To podrazumeva praćenje vremena potrebnog za obavljanje posla, broja izuzetaka, količine ljudskog rada, kvaliteta odluka, ali i uticaja na prihode, troškove, maržu ili rizik.
Ako AI sistem zaposlenom uštedi 30 odsto vremena, postavlja se pitanje šta se dogodilo sa tim vremenom. Da li je kompanija povećala kapacitet, smanjila troškove ili ostvarila veći prihod?
Upravo tu se, prema Felingu, vidi stvarna vrednost veštačke inteligencije.
AI agenti menjaju način rada kompanija
Sledeća velika promena odnosi se na AI agente.
Oni nisu samo napredniji četbotovi koji odgovaraju na pitanja. Njihova važnost je u tome što mogu da učestvuju u čitavom poslovnom procesu – od prikupljanja informacija i donošenja ili predlaganja odluke do preduzimanja određene radnje i praćenja rezultata.
To otvara mogućnost da kompanije ne automatizuju samo pojedinačne zadatke, već da promene način na koji se čitavi procesi odvijaju.
Ipak, potpuna automatizacija nije uvek najbolji cilj. Kod nekih odluka AI može da radi samostalno, dok je kod drugih neophodno odobrenje zaposlenog, naročito kada bi greška imala velike posledice.
Srbija ima priliku da napravi korak dalje
Feling smatra da Srbija ima snažnu tehničku bazu i veliki broj stručnjaka, ali da postoji prostor za još značajniju ulogu na globalnom AI tržištu.
Umesto da Srbija bude samo izvor inženjera koji realizuju tuđe projekte, kompanije bi mogle da preuzmu veću odgovornost za razumevanje poslovnih problema, dizajn procesa i ostvarivanje konkretnih rezultata.
To zahteva povezivanje tehničkog znanja sa poznavanjem različitih industrija i sposobnošću da se razume kako kompanije zaista funkcionišu.
„Potrebno je da zajedno sa klijentom dizajnirate poslovni proces i da ga zaista razumete“, navodi Feling.
Prema njegovim rečima, Srbija već ima značajne tehničke kapacitete, dok dalji razvoj može doći upravo kroz povezivanje tehnologije sa poslovnim znanjem.
Veštačka inteligencija nije samo tehnološki projekat
Za poslovne lidere Feling ima jednostavan savet: AI ne treba posmatrati samo kao tehnološko pitanje.
Prvi korak trebalo bi da bude izbor jednog važnog poslovnog procesa, utvrđivanje njegovih problema i postavljanje jasnih pokazatelja uspeha.
Nakon toga formira se mali tim koji uključuje ljude iz različitih delova kompanije, kao i zaposlene koji svakodnevno rade u tom procesu.
Cilj nije samo napraviti AI sistem, već promeniti poslovni rezultat.
HTEC razvija OneLoop AI
HTEC je razvio OneLoop AI, okvir koji je namenjen podršci čitavom životnom ciklusu razvoja AI softvera – od poslovne ideje do produkcije.
Rešenje je nastalo na osnovu iskustva kompanije u razvoju softvera i AI tehnologija, sa ciljem da se ubrza realizacija različitih slučajeva upotrebe i omogući ponovno korišćenje već razvijenih komponenti.
Fokus je na tome da se AI rešenja ne razvijaju kao izolovani eksperimenti, već da budu povezana sa konkretnim poslovnim potrebama i spremna za primenu u realnom okruženju.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
