Pred početak svake grejne sezone vlasnici kuća ponovo računaju koliko će ih koštati topla zima. Među najčešćim opcijama nalaze se kotlovi na pelet i toplotne pumpe, ali izbor između njih nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda.
Oba sistema imaju svoje prednosti, ali ono što jednoj kući donosi niže troškove i više komfora, drugoj može doneti dodatne izdatke. Zbog toga nije dovoljno uporediti samo cenu uređaja. Potrebno je pogledati kakva je kuća, kakva je izolacija i koji sistem grejanja već postoji.
Pelet: manja početna investicija i poznat sistem
Kotao na pelet funkcioniše sagorevanjem presovane drvne mase, uz znatno veći stepen automatizacije nego kod klasičnih kotlova na drva ili ugalj.
Jedna od glavnih prednosti peleta jeste početno ulaganje. U tekstu se navodi da kupovina kotla i ugradnja mogu iznositi između 2.000 i 4.000 evra, što je manje od ulaganja koje obično zahteva kompletan sistem sa toplotnom pumpom.
Pelet je posebno praktičan za domaćinstva koja već imaju klasične radijatore. Kotao može da zagreva vodu na temperaturama koje odgovaraju postojećem sistemu, pa nije nužno menjati kompletnu instalaciju.
Cena peleta nije jedina stvar koju treba računati
Kod peleta postoji i druga strana priče. Cena goriva može značajno da oscilira, dok količina potrebna tokom sezone zavisi od objekta i njegovih potreba za grejanjem.
Pored samog troška goriva, tu su i svakodnevne obaveze. Pelet mora da se nabavi i uskladišti na odgovarajućem mestu, kotao se dopunjava, a pepeo i ložište zahtevaju redovno čišćenje i održavanje.
Drugim rečima, pelet može biti povoljniji za početak, ali nije sistem koji funkcioniše potpuno bez angažovanja vlasnika.
Toplotna pumpa: više komfora, ali veća početna cena
Toplotne pumpe koriste energiju iz spoljašnje sredine i električnu energiju za zagrevanje objekta. Kada su pravilno odabrane i kada kuća odgovara njihovom načinu rada, mogu biti veoma efikasan način grejanja.
Njihova velika prednost je komfor. Nema skladištenja ogreva, unošenja džakova, uklanjanja pepela ni klasičnog loženja. Upravljanje sistemom je jednostavnije, a određeni sistemi mogu da posluže i za hlađenje tokom leta.
Problem je početna investicija. U dostavljenom tekstu navodi se okvir od 5.000 do 8.000 evra za kvalitetan sistem sa ugradnjom, mada stvarni trošak zavisi od objekta i odabranog sistema.
Najvažniji detalj je izolacija
Upravo ovde mnogi prave grešku kada porede ova dva načina grejanja. Toplotna pumpa ne treba da se posmatra odvojeno od kuće u koju se ugrađuje.
Najbolje rezultate daje u objektima sa dobrim termoizolacionim karakteristikama i sistemima koji mogu efikasno da rade sa nižim temperaturama vode. Podno grejanje je jedan od primera sistema koji odgovara takvom načinu rada.
Ako se pumpa ugradi u stariju, slabo izolovanu kuću sa klasičnim radijatorima, situacija može biti drugačija. Za postizanje željene temperature može biti potrebna viša temperatura vode, što može uticati na efikasnost i potrošnju sistema.
Zato tvrdnja da će toplotna pumpa automatski doneti veoma niske račune ne može da se primeni na svaku kuću, piše Kurir.
Šta izabrati?
Ako gradite novu kuću ili svakako planirate veliku adaptaciju, toplotna pumpa može biti zanimljiv izbor kada su izolacija i sistem grejanja prilagođeni njenom radu. Veće početno ulaganje tada treba posmatrati zajedno sa nivoom komfora i očekivanom potrošnjom.
Ako imate stariju kuću, već ugrađene klasične radijatore i slabiju izolaciju, pelet može biti praktičnija opcija jer ne zahteva nužno velike građevinske radove i potpunu promenu sistema grejanja.
Zato konačna odluka ne bi trebalo da se svodi na pitanje koji je uređaj bolji. Mnogo važnije pitanje glasi: koji sistem odgovara baš vašoj kući?
