Britanski preduzetnik Džejms Dakomb sa samo 25 godina postao je najmlađi evropski milijarder koji je samostalno stekao svoje bogatstvo. Njegov uspon vezan je za tehnološke kompanije, veštačku inteligenciju i razvoj novih generacija čipova, piše Mondo.
Dakomb je još kao tinejdžer odlučio da ne nastavi klasičnim obrazovnim putem. Srednju školu napustio je 2017. godine, kada je osnovao startap CoMind, kompaniju koja se bavi praćenjem i analizom moždane aktivnosti.
Umesto fakulteta, odlučio je da se potpuno posveti preduzetništvu. Četiri godine kasnije dobio je Thiel Fellowship, program koji mladim osnivačima omogućava finansijsku podršku i rad na sopstvenim projektima umesto klasičnog studiranja.
Njegova najveća poslovna priča, međutim, počela je nekoliko godina kasnije.
Kompanija osnovana 2024. sada vredi 3,3 milijarde dolara
Najveći deo Dakombovog bogatstva danas dolazi iz kompanije Olix, koju je osnovao u Londonu 2024. godine.
Olix razvija čipove namenjene veštačkoj inteligenciji, a vrednost kompanije naglo je porasla tokom poslednjih meseci.
Za samo šest meseci procenjena vrednost Olixa gotovo je utrostručena i početkom avgusta dostigla je 3,3 milijarde dolara.
Kompanija je u poslednjoj investicionoj rundi prikupila 312 miliona dolara, što je dodatno povećalo njenu tržišnu vrednost.
Među investitorima su Fundomo, proizvođač čipova Arm, kvantitativni fond Hudson River Trading, suosnivač Netflixa Rid Hejstings i britanski državni fond Sovereign AI.
Dakomb u Olixu poseduje oko 30 odsto vlasničkog udela. Upravo taj procenat, nakon poslednje investicione runde, njegovu ličnu imovinu je pogurao iznad granice od milijardu dolara.
Ima udeo i u kompaniji koja prati moždanu aktivnost
Olix nije jedina kompanija iz koje Dakomb ostvaruje značajan deo svog bogatstva.
U njegovom ranijem projektu CoMindu poseduje oko 12 odsto udela.
Kompanija je prošle godine prikupila 102,5 miliona dolara, iako njena ukupna vrednost nije javno objavljena.
CoMind razvija tehnologiju za praćenje moždane aktivnosti, dok je Olix usmeren na AI čipove. Dakomb je tako poslovnu karijeru gradio kroz dve različite, ali tehnološki veoma perspektivne oblasti.
Sa 25 godina među samo 11 self-made milijardera mlađih od 30
Dakombov slučaj je posebno zanimljiv jer pripada veoma maloj grupi mladih preduzetnika koji su sami izgradili milijardsko bogatstvo.
Prema dostupnim podacima, on je jedan od samo 11 ljudi mlađih od 30 godina u svetu koji su do milijarde dolara došli samostalno, odnosno bez nasleđenog bogatstva.
Među njima je samo četvoro koji nisu iz Sjedinjenih Američkih Država.
U Evropi se među najmlađim milijarderima iz tehnološkog sektora izdvajaju i drugi mladi osnivači čije su kompanije u kratkom periodu dostigle milijardske vrednosti.
Ko su još mladi evropski milijarderi?
Jedan od njih je 26-godišnji Šveđanin Arvid Lunemark, suosnivač kompanije Cursor, koja razvija AI alate za programiranje.
Njegovo bogatstvo značajno je poraslo nakon što je SpaceX kupio Cursor za 60 milijardi dolara.
Tu je i Fabijan Hedin, suosnivač švedskog startapa Lovable.
Kompanija je nedavno prikupila dodatnih 400 miliona dolara, čime je njena procenjena vrednost dostigla čak 13,3 milijarde dolara. Hedinovo bogatstvo procenjuje se na oko 3,1 milijardu dolara.
Najmlađi self-made milijarder ima samo 23 godine
Dakomb jeste najmlađi evropski milijarder iz ove kategorije, ali nije najmlađi na svetu.
Tu poziciju trenutno drži 23-godišnji Amerikanac Surja Midha, čije se bogatstvo procenjuje na oko 2,2 milijarde dolara.
Midha je bogatstvo stekao nakon što je njegov AI startap Mercor dostigao procenjenu vrednost od 10 milijardi dolara.
Pre njega, titulu najmlađeg self-made milijardera držali su Šejn Koplan, osnivač Polimarketa, i Aleksander Vang, osnivač kompanije Scale AI.
Veštačka inteligencija stvara novu generaciju milijardera
Priča o Dakombu pokazuje koliko se brzo promenila tehnološka industrija.
Za razliku od tradicionalnih kompanija kojima su često potrebne decenije da dostignu ogromne vrednosti, AI startapi mogu u veoma kratkom periodu privući stotine miliona dolara ulaganja i dobiti milijardske procene.
Posebno se izdvajaju kompanije koje razvijaju infrastrukturu potrebnu za razvoj veštačke inteligencije, među kojima su upravo proizvođači specijalizovanih čipova.
Dakombov put od napuštanja srednje škole i prvog startapa do vlasnika velikog udela u kompaniji vrednoj 3,3 milijarde dolara tako predstavlja još jedan primer koliko se brzo može promeniti poslovna vrednost tehnološke kompanije.
Istovremeno, njegova priča pokazuje i koliko je AI sektor postao jedan od glavnih izvora novih ogromnih privatnih bogatstava, posebno među veoma mladim preduzetnicima.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
