Kako piše „Vašington post“, reč je o rekordnom odlivu gotovine u trenutku kada se intenziviraju napadi ukrajinskih dronova dugog dometa i raste strah da bi Kremlj mogao da počne sa konfiskacijom depozita kako bi finansirao rat.
Prema podacima Centralne banke Rusije, tokom prve dve nedelje avgusta povučeno je gotovo 3,4 milijarde dolara (286,4 milijarde rubalja), nakon što je u julu povučeno 7,3 milijarde, a u junu više od 4,5 milijardi dolara. Ukupan iznos sredstava povučenih ove godine mogao bi se gotovo udvostručiti u odnosu na iznos povučen tokom prve godine ruske invazije punog obima na Ukrajinu, navodi Taras Skvorcov, visoki rukovodilac u Sberbanci, najvećoj ruskoj banci za poslovanje sa stanovništvom.
Ova povlačenja sredstava izazivaju ozbiljne probleme sa likvidnošću, tvrde Skvorcov i bivši visoki zvaničnik ruskog Ministarstva finansija, dodatno opterećujući finansijski sektor koji je već pod pritiskom zbog sve većeg broja nenaplativih kredita, nastalih nakon kreditnog buma podstaknutog državnim nalozima za povećanje vojne proizvodnje.
„Dronovi lete. Sve gori. Živci popuštaju. I možda na scenu stupa ona stara ljudska logika – da novac treba čuvati u gotovini, pod jastukom, a ne u bankama, odakle ga možda nikada nećete povratiti“, rekao je bivši zvaničnik Ministarstva finansija koji je, poput ostalih izvora, govorio pod uslovom anonimnosti. „Za pojedine banke ovo predstavlja ozbiljan problem“, naveo je taj bivši zvaničnik.
„Nisu ovo očekivali; sva svoja sredstva uložili su drugde, a sada ljudi dolaze i povlače pola biliona rubalja mesečno“, dodao je on.
Strah od nacionalizacije depozita
Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Ruske centralne banke, kaže da povlačenja odražavaju sve veći strah među ruskim stanovništvom. „To znači da ljudi nemaju poverenja ni u ruski bankarski sistem ni u ruski finansijski sistem… Sve proizilazi iz straha da bi vlada mogla nešto da uradi bankarskom sistemu — da bi mogla da nacionalizuje depozite“, ističe Prokopenko.
„Ne bih isključila mogućnost da vlasti uvedu ograničenja na povlačenje gotovine“, dodala je, iako smatra da je ta vrsta nacionalizacije malo verovatna.
Ukupan iznos sredstava povučenih ove godine već premašuje 24,7 milijardi dolara (2 biliona rubalja) – što je ukupna suma povučena tokom prve godine nakon invazije u februaru 2022. godine. Tokom prve dve nedelje invazije, iz sistema je „otišlo“ 23 milijarde dolara, a banke su se našle na ivici ozbiljne krize dok su štediše i preduzeća čekali u redovima kako bi ispraznili svoje račune. Vlada je zaustavila odliv kapitala uvođenjem strogih mera kontrole kapitala i naglim povećanjem kamatnih stopa.
Sada i velike kompanije nastoje da prebace sredstva van domašaja ruskih regulatora, usled sve veće zabrinutosti zbog moguće zaplene imovine. To dodatno pogoršava ključne probleme, izjavio je bivši zvaničnik ministarstva. Prema podacima Centralne banke, u drugom kvartalu 2026. godine iz Rusije je izneto više od 9,4 milijarde dolara. „Svakog meseca beležimo veliki odliv… Ako se taj trend nastavi, situacija se neće popraviti“, rekao je Skvorcov za ruski radio RBK.
Povlačenje sredstava je već potkopalo napore ruske vlade da prikupi novac za finansiranje rata putem izdavanja državnih obveznica. Prošlog meseca, Ministarstvo finansija bilo je prinuđeno da otkaže planirane emisije obveznica – uprkos sve većoj zavisnosti od njih radi pokrivanja ogromnog budžetskog deficita – dok vojni rashodi nastavljaju da rastu, a privreda stagnira.
Skvorcov je za RBK radio rekao da problemi sa likvidnošću banaka znače da mnoge od njih nemaju dovoljno slobodnog novca za kupovinu državnih obveznica.
„Ako postoji zloslutni znak prekomerne imperijalne ekspanzije, ovo je očigledno jedan od njih“, rekao je Krejg Kenedi, bivši potpredsednik investicionog bankarstva u Bank of Amerika Meril Linč, a sada naučnik u Dejvis centru za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard.
„Velike sile nemaju ponovljene neuspehe u izdavanju državnih obveznica usred rata“, rekao je Kenedi.
Kao rezultat vladinih naređenja za povećanje kreditiranja odbrambenog sektora, ruske banke izgleda da su toliko izložene neodrživim dugovima da nisu sigurne kako će se ovi dugovi restrukturirati, kada će se restrukturirati ili koliki deo gubitaka će na kraju morati same da apsorbuju, dodao je Kenedi.
„Putina nije briga, krenuće u otimanje teritorije“
Kao pokazatelj toga koliko finansijski pritisak na Rusiju postaje osetljivo pitanje za Kremlj, Andrej Klepač – glavni ekonomista VEB-a, jedne od najvećih ruskih državnih banaka – smenjen je prošlog vikenda nakon što je izjavio da Rusija ne može da dobije iscrpljujući rat protiv Ukrajine sve dok Kijev ima podršku Zapada.
„Nećemo dobiti ovaj rat iscrpljivanja“, rekao je Klepač u izlaganju održanom u maju, koje je prošle nedelje dospelo u javnost.
„Živimo u iluziji da će se sve urušiti. Nije se urušilo, niti će se urušiti. U međuvremenu, naši troškovi rastu“, dodao je on.
Zabrinutost je dodatno porasla nakon što je Ukrajina ovog proleća počela da širi kampanju napada dronovima na ruska naftna postrojenja, uništivši više od 30 odsto kapaciteta zemlje za preradu nafte i izazvavši najtežu krizu sa gorivom još od raspada Sovjetskog Saveza. U junu je Centralna banka Rusije bila prinuđena da ograniči očekivano smanjenje kamatnih stopa zbog straha da bi rast cena goriva mogao da podstakne inflaciju. Panika se proširila tržištem obveznica, podižući prinose na desetogodišnje državne obveznice na 17 odsto i primoravajući Ministarstvo finansija da odloži dalje emisije, prenosi Vašington post.
S obzirom na to da je budžetski deficit u periodu od januara do jula već dostigao 6,46 biliona rubalja (76,1 milijardu dolara) – što je znatno više od 3,8 biliona rubalja predviđenih za celu godinu – rastu strahovi da bi Kremlj mogao da posegne za prihodima velikih kompanija kako bi finansirao rat. „Ako vladi zatreba novac, Putin će jednostavno krenuti u otimanje imovine. Njega nije briga“, rekao je saradnik jednog ruskog milijardera. „I mislim da upravo ka tome idemo“, zaključio je on.
Pored toga, prema rečima bivšeg zvaničnika Ministarstva finansija, postoji utisak da politička moć postaje nešto manje stabilna i da je ovo period kada je bolje ne biti prisutan. Vlada je već pokrenula postupke protiv nekoliko kompanija u vlasništvu ruskih milijardera u okviru kampanje nacionalizacije koja je, prema navodima ruskih tužilaca, samo tokom prošle godine prenela u državne ruke imovinu vrednu 51,5 milijardi dolara, piše Jutarnji list.
