Srbija priprema novi zakon kojim bi radna praksa mladih prvi put bila jasno uređena, uz obavezan ugovor, mentora, ograničeno trajanje i novčanu naknadu. Nacrt je trenutno u procesu usaglašavanja sa Evropskom komisijom, piše Blic.
Godinama je radna praksa u Srbiji bila svojevrsna siva zona. Mladi su nakon školovanja često prihvatali različite oblike stručnog osposobljavanja kako bi stekli prvo iskustvo, ali su pritom neretko radili bez naknade i jasne pravne zaštite.
Novi Nacrt zakona o radnoj praksi trebalo bi da promeni takvu praksu. Cilj je da se precizno definiše šta radna praksa jeste, koja prava ima praktikant i koje obaveze preuzima poslodavac.
Nacrt je jedan od elemenata povezanih sa evropskim standardima u oblasti radnih prava, a njegovo usaglašavanje sa Evropskom komisijom još traje.
Šta donosi novi zakon o radnim praksama?
Najvažnija promena jeste uvođenje ugovora o radnoj praksi.
Tim ugovorom trebalo bi da budu jasno definisani uslovi angažovanja, prava i obaveze praktikanta i poslodavca, čime bi se sprečilo da mladi budu angažovani kao praktično besplatna radna snaga.
Radna praksa bi se razlikovala i od volontiranja i od klasičnog radnog odnosa. Bila bi namenjena prvenstveno sticanju praktičnih znanja i veština kod poslodavca, uz obavezno mentorstvo.
Praksa bi trajala najmanje tri, a najviše šest meseci, čime bi trebalo da se spreči višegodišnje zadržavanje mladih na različitim oblicima „prakse“ bez mogućnosti prelaska u radni odnos.
Ko bi mogao da bude praktikant?
Prema nacrtu, status praktikanta imali bi mladi koji imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u zanimanju za koje obavljaju praksu.
Poslodavac bi morao da obezbedi mentora koji prati rad praktikanta i pomaže mu da stekne konkretna znanja i kompetencije.
Po završetku prakse predviđeno je i izdavanje sertifikata o stečenim kompetencijama, što bi mladima trebalo da olakša dokazivanje iskustva prilikom kasnijeg zapošljavanja.
Koliko bi bila plaćena radna praksa?
Jedno od najvažnijih pitanja tokom pripreme zakona bila je visina naknade.
Nakon pregovora predstavnika države, sindikata, poslodavaca i organizacija civilnog društva, u nacrt je ugrađeno rešenje prema kojem bi praktikant trebalo da dobija najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao kod tog poslodavca.
Pored naknade, predviđeno je i plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Upravo oko visine naknade bilo je najviše neslaganja. Sindikati su ocenili da bi naknada trebalo da bude veća, dok su poslodavci ukazivali na troškove koje bi nova pravila predstavljala, posebno za mala i srednja preduzeća.
Krovna organizacija mladih Srbije ranije je zagovarala naknadu od 80 odsto zarade, ali je prihvaćeno rešenje od 60 odsto.
Zašto se uvodi novi zakon?
Jedan od glavnih problema koji zakon pokušava da reši jeste takozvani začarani krug neiskustva.
Mladi nakon završetka školovanja često ne mogu da dobiju posao jer nemaju iskustvo, dok iskustvo ne mogu da steknu bez prvog angažmana.
Uređena radna praksa trebalo bi da posluži kao most između obrazovanja i prvog zaposlenja.
Ideja je da mladi tokom ograničenog perioda steknu konkretna znanja, rade uz mentora i dobiju dokaz o stečenim kompetencijama, umesto da godinama ostanu u statusu praktikanta.
Šta poslodavac neće smeti da radi?
Ako zakon bude usvojen u predloženom obliku, poslodavac neće moći da angažuje praktikanta mimo propisanih pravila.
To znači da bi za radnu praksu morao da postoji odgovarajući ugovor, a praktikantu bi pripadala propisana novčana naknada i odgovarajuća zaštita.
Predviđene su i novčane kazne.
Za poslodavce koji angažuju praktikanta bez ugovora ili bez naknade predviđena je kazna od 10.000 do 300.000 dinara, dok bi odgovorno lice moglo da bude kažnjeno sa 5.000 do 50.000 dinara.
Radna praksa neće biti isto što i pripravnički staž
Važno je razlikovati novu radnu praksu od pripravničkog staža.
Nacrt posebno razdvaja radnu praksu od dualnog obrazovanja i obaveznih stručnih praksi koje se realizuju u okviru obrazovnog sistema.
Radna praksa bi bila organizovana kod poslodavca i usmerena na sticanje praktičnih znanja i veština za određeno zanimanje.
Istovremeno, ne bi trebalo da postane zamena za redovno zaposlenje.
Upravo zbog toga je ograničeno njeno trajanje, a predviđena su i pravila o naknadi i mentorstvu.
Šta traže sindikati, a šta poslodavci?
Tokom izrade zakona bilo je više različitih stavova.
Sindikati su upozoravali da preniska naknada može da dovede do toga da poslodavci praktikantima zamene redovno zaposlene radnike.
Organizacije mladih zalagale su se za veći nivo naknade, uključujući predlog od 80 odsto zarade.
Poslodavci, posebno predstavnici malih i srednjih preduzeća, tražili su da se razmotri mogućnost poreskih olakšica ili državnih subvencija kako bi lakše podneli troškove novih obaveza.
Na kraju je postignuta saglasnost oko naknade od 60 odsto neto osnovne zarade, a taj predlog je ugrađen u nacrt.
Gde je sada zakon?
Nacrt zakona još nije konačno usvojen.
Prema informacijama Ministarstva za rad, javna rasprava održana je od 28. novembra do 18. decembra 2025. godine, a predlozi su razmatrani na Radnoj grupi krajem decembra.
Socijalno-ekonomski savet razmatrao je nacrt u martu 2026. godine, nakon čega je postignuta saglasnost socijalnih partnera o visini naknade.
Nacrt je 19. marta 2026. prosleđen Evropskoj komisiji na komentare.
Komentari Evropske komisije stigli su u Ministarstvo 4. juna, nakon čega su prosleđeni ekspertima iz Grčke koji učestvuju u Tvining projektu usmerenom na unapređenje uslova rada i pripremu Srbije za učešće u EURES-u.
Sada predstoji dalje usaglašavanje teksta sa komentarima Evropske komisije.
Kada bi zakon mogao da počne da se primenjuje?
Za sada nije moguće precizno reći kada će zakon stupiti na snagu, jer njegov tekst još nije konačan i proces usaglašavanja nije završen.
Ministarstvo je, međutim, navelo da je donošenje zakona prioritet u strateškim dokumentima Vlade Srbije.
Tek nakon završetka usaglašavanja, usvajanja zakona i određivanja rokova za njegovu primenu biće poznato kada će nova pravila početi da važe.
Šta to znači za mlade?
Ako predložena pravila budu usvojena, mladi bi prvi put imali jasno definisan okvir za radnu praksu.
To bi značilo da praksa ne bi trebalo da bude samo stavka u biografiji bez konkretnih prava, već formalizovan period učenja i rada koji podrazumeva:
- ugovor sa poslodavcem;
- mentora;
- ograničeno trajanje od tri do šest meseci;
- novčanu naknadu od najmanje 60 odsto odgovarajuće neto osnovne zarade;
- plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje;
- sertifikat o stečenim kompetencijama.
Za poslodavce, sa druge strane, zakon bi doneo nove obaveze i troškove, ali i jasnija pravila za angažovanje mladih koji tek ulaze na tržište rada.
Najveća promena trebalo bi da bude upravo u tome što bi se jasno razdvojila kvalitetna radna praksa od neplaćenog rada. Ako zakon bude usvojen u predloženom obliku, mladi više ne bi trebalo da budu u situaciji da biraju između rada bez naknade i odbijanja prakse koja im je potrebna za prvo zaposlenje.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
