Švajcarci će 14. juna izaći na birališta kako bi na referendumu odlučili da li broj stanovnika treba ograničiti na 10 miliona, u glasanju koje su neki uporedili sa „švajcarskim breksitom“, što je uznemirilo mnoge kompanije koje strahuju od ekonomskog udara ukoliko predlog bude usvojen.
Pristalice ograničenja, koje predvodi desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), tvrde da rast stanovništva do krajnjih granica opterećuje lokalnu infrastrukturu, puteve i javni prevoz, kao i da podstiče rast kirija i kriminala.
Kompanije i poslodavci, međutim, strahuju da bi glas „za“ ograničio pristup Švajcarske kvalifikovanoj radnoj snazi i narušio odnose sa Evropskom unijom, njenim najvećim izvoznim tržištem.
„Kao švajcarskog državljanina, to me veoma brine zbog budućnosti naše zemlje i njenog prosperiteta“, rekao je za Rojters Martin fon Mos, izvršni direktor luksuznih hotela Belvoir u Rišlikonu i Sedartis u Talvilu, blizu Ciriha.
„Ako bismo izgubili sve strane radnike, hotel jednostavno ne bi mogao da funkcioniše“, kazao je on, navodeći da gotovo polovina od njegovih 115 zaposlenih dolazi izvan Švajcarske.
Ova tema je, prema nedavnim istraživanjima, podelila birače, a najnovija anketa pokazuje da 47 odsto podržava predlog, dok mu se 52 odsto protivi.
Broj stanovnika Švajcarske porastao je na 9,1 milion do kraja 2025, sa 7,3 miliona koliko ih je bilo kada je 2002. uvedeno slobodno kretanje ljudi između Švajcarske i Evropske unije.
Stranci sada čine gotovo 28 odsto stanovništva.
„Švajcarska je mala zemlja s ograničenom teritorijom, a posljednjih godina beleži najveći rast stanovništva“, rekao je za Rojters poslanik SVP-a Ivan Pahud.
Glasanje je najnoviji primjer kako desničarske stranke koriste zabrinutost zbog imigracije, stanovanja i javnih usluga, što se videlo i na britanskom referendumu 2016. o izlasku iz EU, kao i u rastu popularnosti stranaka poput francuskog Nacionalnog okupljanja i AfD-a u Nemačkoj.
Ograničenje kao nepremostiva prepreka
Kritičari iz poslovne zajednice ukazuju na štetu koju bi, kako tvrde, ograničenje broja stanovnika moglo naneti jednoj od najotpornijih evropskih ekonomija.
Biotehnološka kompanija sa sedištem u Cirihu, Molecular Partners, u kojoj više od polovine od oko 120 zaposlenih nisu Švajcarci, saopštila je da je već sada teško pronaći ljude koji su joj potrebni.
„Mislim da bi, kada bismo rekli da možemo da zapošljavamo samo iz švajcarskog kadrovskog fonda, ili da možemo da sarađujemo samo sa švajcarskim kompanijama, to u suštini bila prepreka koja sve zaustavlja“, rekao je Danijel Štajner, viši potpredsednik kompanije za ciljanu radioterapeutiku.
„Možda bismo bili primorani da izmestimo deo poslovanja iz Švajcarske.“
Rudolf Minš, glavni ekonomista poslovnog udruženja Economiesuisse, rekao je da je ograničenje „populistički pokušaj“ rešavanja složenih problema pojednostavljenom, veštačkom granicom.
„To prodaje iluziju besplatnog ručka i neće rešiti naše probleme sa stanovanjem ili saobraćajem“, rekao je Minš.
Kao i mnoge evropske zemlje, Švajcarska se suočava sa starenjem stanovništva.
Prema švajcarskom zavodu za statistiku, do 2055. udeo stanovnika starosti između 20 i 64 godine pašće sa 60 na 56 odsto. Istovremeno, udeo osoba starijih od 65 godina porašće sa sadašnjih 21 na 27 odsto, ističe britanska agencija.
Protivnici ograničenja tvrde da su mnogi doseljenici bili preduzetnici koji su razvijali švajcarsku ekonomiju, navodeći poznate kompanije poput Nestlea, Svoča i ABB-a, koje su u potpunosti ili delimično osnovali stranci.
Prema studiji Avenir Suisse iz 2023. godine, 39 odsto svih osnivača kompanija u Švajcarskoj bili su stranci.
Udar na rast
