U svojoj objavi Smiljanina sestra je napisala najpre šta se dogodilo kobnog dana:
-Moja sestra Smilja je svoj život dala spasavajući tuđi. Kada je planinar iz njene grupe dobio napad panike na steni i tražio da mu se dobaci uže, ona mu je dobacila svoje. Tako je ostala bez svog osiguranja, malo pre vrha… A “od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jovan, 15:13) – napisala je sestra stradale devojke.
Potom je objasnila kakve su odnos imale.
-Da znate vi kakva je bila moja Smilja. Imale smo najlepše detinjstvo. Prvo sam jedva čekala da poraste da bismo mogle da se igramo. Kasnije smo bile nerazdvojne. Ja sam nju naučila da čita, a ona mene da gledam na sat. U njenih 27 godina je stalo toliko života, koliko neko ne proživi ni za 100. Knjiga može da se napiše, film da se snimi. Za tako kratko vreme ona je svaki svoj talenat umnožila milion puta. Čega god se latila, bila je u tome najbolja. Košarka, kvizovi, planinarenje, alpinizam, jezici… I ništa joj nije bilo teško, nikada. Sve može i sve hoće i još i druge motiviše – navela je Smiljanina sestra.
Dodala je da su ljudi Smiljanu voleli.
-Ljudi su je voleli, poštovali, divili joj se, zavideli joj. Ali niko nije bio ravnodušan. Nisi mogao da nemaš mišljenje o Smilji.
Ko je nije poznavao, pomislio bi da je ćutljiva i hladna, jer se nikad nije trudila da se bilo kome dopadne. I bilo ju je baš briga šta misle o njoj ljudi koji joj nisu važni. Malo je pričala, al kad nešto kaže, to se pamti. Umela je dobro da se našali i nikad se nije ljutila kad se mi šalimo na njen račun – navela je.
Dodala je da je njena sestra bila neustrašiva.
-Hajde da vozimo kajake na minus dva, da idemo na feratu, da prelazimo planinski potok jer kad ćemo, ako ne sad. A istovremeno je bila vrlo pažljiva i odgovorna. “Ne brinite, ja nikad ne napravim sledeći korak, ako on nije bezbedan”. Nedostajaće mi naša putovanja i tradicionalni “tužni selfi” pred povratak. Boljeg saputnika nije bilo. Nedostajaće mi da jedna drugoj šaljemo “zlatiborske zore” sa svake žurke. Nedostajaće mi onaj njen blagi podsmešljivi poluosmeh kojim je reagovala na sve. I što me je grdila kad god sam mrzovoljna. Jer “ajde, Danka, kako možeš da budeš neraspoložena na ovako lepom mestu, gde možda više nikad nećeš doći!” I to je samo mali deo od svega onoga kakva je bila moja Smilja, moja “sekidžonkica”, moja lepotica i dobrotica. Najplemenitije biće na planeti. Dobar smo deo njenih 27 provele zajedno i za to sam beskrajno Bogu zahvalna. Niko nije imao takvu sestru… Vidimo se jednog dana, draga moja Smiljo. A do tada, baci po koji pogled odozgo i pomisli ponekad na nas – napisala je Smiljanina sestra.
Tragedija na Prokletijama potresla Srbiju: Ovo je planina na kojoj je život izgubila mlada Smiljana, vodič otkrio najveće opasnosti
„Odličan znalac i pre svega sjajna osoba“: Prijatelji se opraštaju od devojke iz Srbije koja je poginula na Prokletijama:
