Kroz istoriju, žene su često bile neprepoznate ili marginalizovane u mnogim oblastima, uključujući i svet izuma i tehnologije. Ipak, brojne žene su svojim inovacijama oblikovale svet, stvarajući proizvode koji su unapredili svakodnevni život i doveli do značajnih promena u industrijama širom sveta.
Od praktičnih uređaja u domaćinstvu do revolucionarnih tehnologija, doprinos žena u oblasti izuma je ogromna, ali često zanemarena. Ovaj tekst donosi neka od najznačajnijih dostignuća žena koje su oblikovale svet tehnologije i nauke, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji.
Prigušivač za avion
Neprobojno vlakno (Kevlar)
Stefani Kvolekar je sanjala da postane lekar. Nakon završetka fakulteta, privremeno je radila kao hemičarka u kompaniji DuPont kako bi uštedela novac za studije medicine. Međutim, ponuđeno joj je stalno zaposlenje i unapređenje koje nije mogla da odbije – odluka koja joj je promenila život. Dok je 1965. godine proučavala duge molekule na niskim temperaturama u potrazi za laganim plastičnim materijalom za automobilske gume, otkrila je čvrst, ali lagan materijal. To je dovelo do stvaranja sintetičkog materijala poznatog kao Kevlar. Testiranja su pokazala da je ovaj materijal pet puta jači od čelika iznad vode i do 20 puta jači pod vodom, a otporan je na koroziju i toplotu.
Kružna testera
Kao i većina izuma tokom devetnaestog veka, koncept kružne testere razvijen je nezavisno i na sličan način širom razvijajućeg sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u Haverhilu, Masačusets, veruje se da je Tabita Babit, žena iz sekte Šejkera, dizajnirala i stvorila kružnu testeru u potpunosti prema svom dizajnu 1810. godine.
Legenda kaže da je došla na tu ideju nakon što je videla dva Šejkera kako imaju poteškoća u korišćenju jame za sečenje drveta. Babit je primetila koliko je taj metod neefikasan i razvila testeru koja bi trošila manje truda i vremena. Stvorila je izrezani limeni disk, koji je postavila da se okreće koristeći pedalicu svog tokačkog stola. Kroz ovaj jednostavan izum, postalo je moguće seći drvo uz manje truda i vremena u poređenju sa tradicionalnim korišćenjem jame za sečenje drveta.
Mašina za pranje posuđa
Džozefina Kokran je izumela mašinu za pranje posuđa koja koristi vodeni pritisak umesto četki koje su bile uobičajene u to vreme. Iako su postojali i drugi prototipi, dizajn koji je Kokran razvila 1872. godine bio je smatran najefikasnijim od svih.
Električni frižider
Godine 1914, u vreme kada su ledenice bile osnovno rešenje za hlađenje hrane, Florens Parpart je stekla patent za električni frižider. Uspešno je plasirala proizvod na tržište i nastavila da ga usavršava tokom godina.
Brisači
Hladnog zimskog dana 1903. godine Meri Anderson je bila u poseti Njujorku, kada je videla da njen vozač mora da otvori prozor na automobilu kako bi očistio sneg sa šoferšajbne. Iste godine je osmislila gumeni brisač i patentitala svoj izum. Nažalost on nije bio popularan u to vreme, jer su autokompanije smatrale da će brisači ometati vozače. Nikada nije dobila profit od svog izuma, koji je tek godinama kasnije postao standardni deo automobila.
WI-FI
Hedi Lamar bila je poznata holivudska glumica, ali je tokom Drugog svetskog rata ušla u istoriju izumom frekvencijski skakućeg sistema komunikacije 1941. godine, koji je omogućavao navođenje torpeda uz izbegavanje presretanja. Ova revolucionarna tehnologija kasnije je postala osnova za modernu bežičnu komunikaciju – Bluetooth, GPS i WiFi. Priznanje za njen rad stiglo je tek kasnije u životu, kada je 1997. godine dobila nagradu Electronic Frontier Foundation Pioneer Award. Tom prilikom, njen sin je rekao da je nagradu primio u njeno ime jer je ona već izgubila mladost, lepotu i vitalnost. Lamar je 2014. godine posthumno primljena u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača.
Kocke sa slovima
Sigurno ste videli velike kocke sa slovima koje se koriste u učenju dece da čitaju. Ove kocke takođe podstiču maštu i razvijaju koordinaciju, jer služe i kao igračke za gradnju. Tokom 19. veka, kocke sa slovima bile su uobičajene u učionicama širom sveta. Adelin D. T. Vitni, autorka brojnih knjiga za decu i odrasle, 1882. godine dobila je patent za ranu verziju ovih kocki. Kocke su dolazile u različitim veličinama i oblicima, omogućavajući slaganje slova, interpunkcijskih znakova i brojeva.
Barbika
Prvu Barbiku stvorila je 1959. godine Rut Hendler, snalažljiva preduzetnica. Zajedno sa svojim mužem, Hendler je osnovala kompaniju za igračke Mattel. Prema priči, Rut je posmatrala kako se njena ćerka igra papirnim lutkama sa drugaricama. Primetila je da deca kroz igru zamišljaju budućnost, a ne sadašnjost, i počela je da osmišljava lutku kakvu bi želela da vidi. Inspiraciju je pronašla u nemačkoj lutki koja je prvobitno bila namenjena odraslima, a koju je otkrila tokom jednog putovanja. Lutka je dobila ime Barbika po njenoj ćerki Barbari, dok je kasnije nastao i Ken, nazvan po njenom sinu.
Pivo
Da li biste poverovali da su omiljeno piće muškaraca – pivo pre skoro sedam hiljada godina stvorile žene u Sumeru i Mesopotamiji? Tokom vekova, samo su žene imale pravo da proizvode i piju pivo. One su vodile pivare i taverne zahvaljujući svojim izuzetnim veštinama. Takođe, u mnogim drevnim društvima verovalo se da je pivo dar boginje, a ne muškog boga. Autorka Džejn Pejton istraživala je poreklo piva i došla do zaključka da je ženski dodir prisutan u njegovoj proizvodnji kroz vekove.
Čokoladni kolačići sa komadićima čokolade
Miris sveže pečenih čokoladnih kolačića teško je ignorisati, a još je teže odoleti prvom toplom i mekanom zalogaju. Verovali ili ne, recept za ove kolačiće nastao je slučajno! Sve je počelo kada su Ken i Rut Vejkfild kupili staru kuću u stilu Kejp Koda i pretvorili je u gostionicu pod imenom The Toll House Inn. Dok je pekla čokoladne kolačiće, Rut je shvatila da nema dovoljno čokolade za kuvanje, koja bi se potpuno rastopila u pečenju. Umesto toga, koristila je komadiće Nestle čokolade, koji su ostali netaknuti – i tako su nastali prvi čokoladni kolačići sa komadićima čokolade, kao i čuveni brend Nestle Toll House.
Kanta za smeće sa pedalom
Lilijan Gilbret, psiholog i inženjer, sprovela je opsežna istraživanja o radnim prostorima i njihovom psihološkom uticaju na produktivnost. Njena genijalnost u oblasti ergonomije dovela je do stvaranja brojnih vrednih izuma, kao što je kanta za smeće sa pedalom. Kao majka 12 dece, Gilbret je znala bolje od bilo koga koliko je važno imati efikasne predmete u domu. Pored toga što je dobila patent za kantu za smeće sa pedalom, razvila je i električni mikser za hranu. Gilbret je tokom svoje karijere osvojila više od dvadeset nagrada.
Monopol
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
@bizportal.rs Ove zemlje smo pobedili u izboru za domaćina EXPO-a #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage ♬ original sound – BizPortal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
