Od 100 do 800 evra po hektaru – kako da zaradite od zemljišta koje ne koristite

Zapuštena njiva ne mora da bude teret. Uz malo informisanja i minimalna ili nikakva početna ulaganja, neiskorišćeno zemljište može postati stabilan izvor dodatnog mesečnog ili godišnjeg prihoda. 

Izdavanje zemljišta za solarne elektrane i panele

Jedan od najprofitabilnijih trendova u Srbiji jeste ekspanzija obnovljivih izvora energije. Investitori koji grade solarne parkove konstantno su u potrazi za velikim parcelama, a za ovu namenu idealne su njive lošije klase koje su često zapuštene jer nisu pogodne za intenzivnu poljoprivredu.

Ključni uslov je da parcela ima dobru osunčanost i da se u blizini nalazi elektroenergetska mreža. Ugovori o zakupu za solarne panele potpisuju se na dugi niz godina, najčešće na 20 do 30 godina. Kada je reč o zaradi, investitori u Srbiji u proseku plaćaju između 250 i 500 evra po hektaru na godišnjem nivou, dok na atraktivnijim lokacijama blizu trafo-stanica ta cifra može dostići i do 800 evra po hektaru godišnje, što vlasniku obezbeđuje potpuno pasivan priliv novca.

Davanje u zakup lokalnim poljoprivrednicima kroz ugovor o arendi

Najjednostavniji način za ostvarivanje prihoda od poljoprivrednog zemljišta jeste izdavanje u arendu.

Lokalni ratari koji već obrađuju okolne parcele često žele da prošire svoje posede kako bi povećali proizvodnju. Čak i ako je njiva zapuštena i zarasla, ozbiljni poljoprivrednici sa teškom mehanizacijom mogu je relativno brzo privesti nameni kroz krčenje i duboko oranje.

Zarada od arende direktno zavisi od geografskog regiona u Srbiji. U Vojvodini, gde je zemlja najplodnija, godišnja renta se kreće od 300 pa sve do preko 600 evra po hektaru za najkvalitetnije parcele. U centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji cene su znatno niže, pa se za hektar zapuštenije zemlje može dobiti između 100 i 250 evra godišnje, što je i dalje odličan način da se pokrije porez i ostvari čist profit.

Zakup za pčelare ili postavljanje košnica

Ako je zemljište zaraslo u korov, divlje kupine, bagrem ili samoniklo bilje, ono predstavlja idealnu lokaciju za pčelinjake. Pčelari traže mirna mesta, udaljena od velikih saobraćajnica i područja gde se koriste teški pesticidi. Zarada od ove vrste zakupa obično je simbolična i iznosi oko 50 do 100 evra godišnje po parceli, ali se saradnja u Srbiji najčešće ugovara kroz kompenzaciju.

Vlasnik zemljišta umesto novca dobija rentu u prirodnim proizvodima, što obično iznosi između 10 i 20 kilograma vrhunskog domaćeg meda godišnje, dok pčelar zauzvrat preuzima obavezu da redovno kosi i održava parcelu čisteći je od invazivnog korova.

Sadnja drveća za ogrev kao dugoročna investicija

Ukoliko vlasnik ne želi da izdaje parcelu drugima, a ima mogućnost da povremeno obiđe zemljište, podizanje zasada brzorastućeg drveća predstavlja odličnu opciju. Već nakon četiri do pet godina mogu se seći i prodavati kao drvo za ogrev ili sirovina za pelet. Početna ulaganja obuhvataju kupovinu sadnica i jednokratnu pripremu zemljišta, nakon čega priroda radi veći deo posla.

Zarada se ovde ostvaruje ciklično, a grubi proračuni pokazuju da se nakon pet godina po jednom hektaru može poseći drvna masa vredna između 5 i 10 hiljada evra, što pretočeno u mesečni nivo donosi stabilan posredni prihod.