Većina njih ima dovoljno prostrane parcele, relativno funkcionalan raspored i kvalitetnu noseću konstrukciju, ali istovremeno često više ne ispunjava savremena očekivanja kada je reč o energetskoj efikasnosti, prirodnom osvetljenju, estetici i načinu života.
Zbog toga mnogi vlasnici renoviranje prvo povezuju sa uređenjem kuhinje ili kupatila. Međutim, arhitekte upozoravaju da je takav redosled često pogrešan. Pre izbora pločica, boje kuhinjskih frontova ili novog nameštaja, potrebno je sagledati kako kuća funkcioniše kao celina.
Krov, fasada i prozori trebalo bi da budu prvi na listi
Prema rečima arhitekata, prvi korak prilikom renoviranja trebalo bi da bude pregled omotača zgrade.
Ako krov prokišnjava, prozori su dotrajali ili fasada nema odgovarajuću termoizolaciju, nema mnogo smisla najpre ulagati u enterijer. Problemi sa vlagom ili prodorom vode mogu za kratko vreme oštetiti čak i potpuno nov nameštaj i završne radove.
Zato se, prilikom kvalitetne renovacije, najpre proveravaju:
– stanje krova, fasade i termoizolacije,
– stanje prozora i njihovo zaptivanje,
– odvodnjavanje oko kuće,
– eventualni tragovi vlage i kondenzacije.
Tek kada se utvrdi da je kuća zaštićena od vode, vlage i velikih toplotnih gubitaka, ima više smisla prelaziti na završne radove u unutrašnjosti.
Instalacije mogu biti najveći skriveni trošak
U mnogim kućama iz osamdesetih godina prošlog veka električne, vodovodne i ventilacione instalacije su još uvek originalne ili su tokom decenija više puta delimično menjane, piše Delo.
Zato arhitekte pre početka završnih radova proveravaju električne instalacije, vodovodne i odvodne cevi, sistem grejanja, ventilaciju, kao i eventualna skrivena oštećenja nastala usled vlage.
To su radovi koji se uglavnom ne vide kada se uđe u kuću, ali upravo oni mogu odlučiti da li će objekat nakon renoviranja zaista biti funkcionalan i udoban za život.
Ako se instalacije menjaju tek nakon postavljanja novih podova, zidnih obloga ili nameštaja, naknadne intervencije mogu značajno povećati troškove renoviranja.
Rušenje zidova nije uvek dobro rešenje
Iako se renoviranje često povezuje sa otvorenim rasporedom prostorija i rušenjem zidova, arhitekte upozoravaju da to nije automatski najbolji način da se unapredi kuća.
Mnoge kuće iz osamdesetih godina prošlog veka već su projektovane sa relativno otvorenim rasporedom. Zbog toga potpuno otvoreni životni prostor često ne donosi onoliko poboljšanje koliko vlasnici očekuju.
Osim toga, zidovi mogu skrivati noseće elemente, ventilacione kanale, električne instalacije i druge instalacije. Njihovo uklanjanje zato može biti mnogo zahtevnije i skuplje nego što na prvi pogled izgleda.
Izbegavajte rušenje zidova
Umesto toga, arhitekte češće predlažu poboljšanje veze između prostorija, proširivanje prolaza ili uklanjanje samo pojedinačnih pregrada koje zaista ometaju funkcionalnost prostora.
Više prirodnog svetla menja izgled cele kuće
Ako se pogledaju savremene renovacije kuća iz 1980-ih, jedna karakteristika se često ponavlja – više prirodnog svetla.
Umesto malih prozora, arhitekte često predlažu veće staklene površine okrenute ka bašti, šire prolaze ili krovne prozore tamo gde za to postoje uslovi. Cilj nije samo da kuća izgleda modernije. Više prirodnog svetla može doprineti prijatnijem boravku u prostoru i smanjiti potrebu za veštačkim osvetljenjem tokom dana.
Ipak, veće staklene površine imaju i drugu stranu. Ako nisu pravilno projektovane, mogu povećati rizik od pregrevanja tokom leta i uticati na energetsku efikasnost objekta. Zato su danas, pored same veličine prozora, važni i senčenje, orijentacija kuće i kvalitet stakla.
Renoviranje više nije samo pitanje grejanja zimi
Renoviranje kuća danas se razlikuje od onoga što se podrazumevalo pre desetak godina. Dok je ranije veliki deo pažnje bio usmeren na smanjenje potrošnje energije tokom zime, arhitekte danas sve više razmišljaju i o zaštiti od letnjih vrućina.
Zbog toga se preporučuju spoljašnje senčenje, sadnja drveća, poboljšanje prirodne ventilacije i bolja termoizolacija omotača zgrade.
Cilj savremene renovacije više nije samo da kuća zadrži toplotu tokom hladnih meseci, već i da spreči njeno prekomerno zagrevanje tokom leta, piše Dnevno.
Upravo zato, pre nego što vlasnik kuće iz 1980-ih počne da bira novu kuhinju, kupatilske pločice ili dekoraciju, mnogo važnije pitanje jeste – u kakvom su stanju sama kuća, njena konstrukcija, omotač i instalacije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
