Najnovije procene predstavljaju još jedan pokazatelj ubrzanog pogoršanja javnih finansija druge najveće privrede evrozone: odnos duga i BDP-a Francuske u 2025. iznosio je 115,7 odsto, dok je još 2019. bio manji od 100 odsto.
Ministarstvo očekuje da će budžetski deficit na kraju ove godine iznositi 5,4 odsto BDP-a. Premijer Sebastijen Lekorni ranije je izjavio da bi deficit u 2026. trebalo da bude „znatno manji“ od 5,5 odsto.
Kako bi sprečila dalje izmicanje deficita kontroli, francuska vlada planira da u budžet za 2027. uvrsti mere štednje vredne 54 milijarde evra. Lekornija, međutim, očekuje teška borba u duboko podeljenom parlamentu, ali i rastući pritisak građana nezadovoljnih visokim troškovima života.
Da su zabrinuti i investitori ukazuje i stanje na tržištu obveznica. Razlika između kamatnih stopa po kojima se zadužuju Francuska i Nemačka premašila je jedan procentni poen, prvi put od dužničke krize u evrozoni.
Tržišta tako Francuskoj, uoči izbora naredne godine, već ispostavljaju račun za godine života na dug.
