Kuba je ponovo ostala bez struje, i problem odavno nije moguće posmatrati kao još jedan prolazni kvar u zastareloj elektroenergetskoj mreži. U petak, 18. septembra, došlo je do potpunog kolapsa nacionalnog elektroenergetskog sistema, zbog čega su milioni ljudi ostali bez električne energije. Kubanske vlasti saopštile su da je došlo do prekida u prenosnoj mreži, dok su kao širi problem označeni nedostatak goriva, dotrajala infrastruktura i nestabilni vremenski uslovi.
Da je prvi put, ali nije. Ovo je najmanje sedmi veliki kolaps elektroenergetskog sistema na Kubi od početka godine i dvanaesti od kraja 2024. godine. U Havani je, prema poslednjim izveštajima, u jednom trenutku bilo snabdeveno svega oko pet odsto korisnika.
Problem više nije samo u elektranama
Kuba se, dakle, nalazi u začaranom krugu. Elektrane su stare, njihovo održavanje je otežano, a zemlji nedostaje gorivo kojim bi ih pokrenula. Kada proizvodnja električne energije padne, prekidaju se vodovodne pumpe, saobraćaj je poremećen, proizvodnja usporava, hrana se kvari, a bolnice i druge javne službe rade pod sve težim uslovima.
Poseban problem predstavlja činjenica da se kubanski energetski sistem oslanja na termocentrale kojima je potrebno mnogo goriva. Istovremeno, Havana sve teže dolazi do nafte i derivata.
Američka politika dodatno je pojačala pritisak i to čini sve agresivnije. Administracija Donalda Trampa je početkom godine pooštrila pritisak na zemlje koje Kubi isporučuju naftu, što je dodatno otežalo snabdevanje ostrva. Prema izveštajima AP-a, od marta je samo jedan ruski tanker dopremio gorivo na Kubu.
To pokazuje zašto se sadašnji problem ne može rešiti jednostavnim „popravkom mreže“. Čak i kada se kvar otkloni, sistem nema dovoljno rezervi da normalno funkcioniše.
Vašington pritiska baš tamo gde je Havana najranjivija
U isto vreme kada Kuba pokušava da održi elektroenergetski sistem, SAD dodatno stežu ekonomski obruč.
Vašington je 17. septembra uveo nove sankcije protiv ukupno 11 kubanskih subjekata i pojedinaca – osam kompanija i tri vojna zvaničnika. Mere su usmerene, između ostalog, na kompanije povezane sa kubanskom industrijom nikla i drugim državnim i vojnim strukturama.
To nije izolovan potez. SAD su u junu sankcionisale državnu naftnu kompaniju Unión Cuba-Petróleo, poznatu kao CUPET. U septembru su na listu dodati i Banco Exterior de Cuba, Comercial CUPET i druge državne kompanije povezane sa energetikom, rudarstvom i uvozom opreme.
Drugim rečima, pritisak se ne usmerava samo na političko rukovodstvo, već i na finansijske kanale, energetiku, rudarstvo i kompanije preko kojih država pokušava da obezbedi devize. Ukratko, mrcvarenje cele jedne nacije.
Američka administracija sankcije predstavlja kao sredstvo pritiska na kubanske vlasti. Havana, sa druge strane, tvrdi da američke mere predstavljaju ekonomsku prinudu koja razara uslove života stanovništva.
Ekonomija ne može da istrpi novi šok
Energetska kriza je samo jedan deo mnogo šireg ekonomskog problema. Kuba godinama pati od manjka deviza, pada proizvodnje, nedostatka hrane i lekova, visoke inflacije i odlaska velikog broja stanovnika.
Turizam, jedan od najvažnijih izvora prihoda, takođe trpi. Bez pouzdane električne energije teško je održavati hotele, restorane, aerodrome, transport i druge usluge. Kada nema goriva, dodatno se smanjuje mogućnost kretanja ljudi i robe.
Tako nastaje spirala: manjak goriva izaziva nestanak struje, nestanak struje smanjuje ekonomsku aktivnost, slabija ekonomija donosi manje deviza, a manje deviza znači još manje mogućnosti za kupovinu goriva i rezervnih delova.
Može li Kuba da se izvuče?
Kratkoročno, najvažnije je pitanje koliko goriva Havana može da obezbedi. Bez toga ni najbolja organizacija elektroenergetskog sistema ne može sprečiti višesatne i višednevne restrikcije.
Dugoročno, međutim, Kuba će morati da rešava mnogo veći problem: kako da obnovi proizvodnju električne energije i ekonomiju koja bi mogla da finansira tu obnovu.
Ako američki pritisak ostane na sadašnjem nivou, a hoće, Kuba će teško doći do kapitala, goriva i tehnologije potrebnih za obnovu infrastrukture. Ako bi došlo do popuštanja sankcija i normalizacije odnosa sa Vašingtonom, otvorio bi se prostor za veći priliv investicija i trgovine. Ali ni tada problemi ne bi nestali preko noći.
Kuba zato danas ne vodi samo bitku za struju. Ona vodi bitku da spreči da energetski kolaps preraste u katastrofalnu ekonomsku spiralu. Bar mi Srbi, kojima su Kubanci srcu dragi, najviše zbog njihove srčanosti, znamo šta znači restrikcija struje. Pogotovo mi koji se sećamo devedesetih godina, kada smo dane provodili uz sveću i na 5 stepeni celzijusa u stanu, jer grejanja nema. Kod njih to traje već godinama.
Kubanski narod to ničim nije zaslužio. I sve to traje predugo, decenijama, bez jasnog objašnjenja i razloga. Nepravda je suvieš blaga reč.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
