Upravo zato je razvoj tržišta kapitala važan i za građane koji žele da uvećaju svoju imovinu i za kompanije kojima je potreban novac za dalji rast, kaže direktor Beogradske berze Lazo Ostojić.
U razgovoru za emisiju „Kapital u pokretu“ Ostojić je govorio o tome zašto je domaće tržište kapitala još nedovoljno razvijeno, šta bi moglo da privuče kompanije na berzu, kako bi izgledao izlazak velike državne kompanije na tržište i gde bi građani mogli da ulože svoj novac.
On je najavio nova izdanja korporativnih obveznica, dok prvi IPO, odnosno inicijalnu javnu ponudu akcija, ne očekuje do kraja 2026. godine. Ipak, tvrdi da interesovanje kompanija postoji.
„Razgovarao sam sa tri ili četiri prilično velike kompanije koje u izlasku na berzu vide razvojnu šansu“, rekao je Ostojić.
Kapital mora da se kreće i uvećava
Prema njegovim rečima, osnovna funkcija kapitala jeste da pokreće privredne aktivnosti.
„Kapital kada nije u pokretu zove se mrtav kapital. Kapital mora stalno da se kreće i da se uvećava. Ulagači tako uvećavaju svoju imovinu, dok kompanije dobijaju priliku za rast tako što prikupljaju novac od ljudi koji imaju slobodan kapital“, objasnio je direktor Beogradske berze.
Berza je mesto na kojem se susreću kapital koji traži priliku za ulaganje i kompanije kojima je novac potreban za razvoj. Međutim, Beogradska berza već godinama ima mali promet i ograničen broj likvidnih hartija od vrednosti.
Ostojić podseća da tradicija Beogradske berze datira još iz 1894. godine, ali da je višedecenijski prekid ostavio velike posledice na finansijsku pismenost građana i kompanija.
Novo oživljavanje tržišta počelo je početkom dvehiljaditih, u vreme privatizacije. Tada je, prema njegovoj oceni, propuštena velika prilika za edukaciju stanovništva.
„Postojao je period od oko 50 godina tokom kojeg ljudi nisu imali predstavu da je tržište kapitala mesto na kojem se prikuplja novac. Edukacija je tada izostala, ne samo među malim ulagačima već i među kompanijama. Mnoge kompanije ni danas nisu svesne da kapital mogu da prikupe na berzi“, rekao je Ostojić.
Zašto Beogradska berza zaostaje za Zagrebom
Ozbiljniji institucionalni rad na razvoju domaćeg tržišta počeo je 2021. godine, kada je usvojena Strategija za razvoj tržišta kapitala. U njenoj pripremi učestvovale su Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ostojić kaže da je uključivanje države bilo neophodno jer razvijeno tržište kapitala predstavlja drugi stub finansiranja privrede, pored bankarskog sektora.
Ipak, promet na Beogradskoj berzi i dalje je skroman. Mesečna vrednost trgovanja u Beogradu približno odgovara jednom danu trgovanja na Zagrebačkoj berzi.
„To je pre svega posledica nedostatka kvalitetnih hartija u koje može da se investira. Naš zadatak je da privučemo izdavaoce da listiraju korporativne obveznice ili akcije. Mora da postoji dovoljno kvalitetnih i različitih instrumenata u koje investitori mogu da ulažu“, rekao je Ostojić.
On je pohvalio rezultate Zagrebačke berze, koja je poslednjih godina sprovela nekoliko uspešnih inicijalnih javnih ponuda.
„Zagrebačka berza je vodeća u regionu kada je reč o IPO postupcima. Njihova investiciona javnost je mnogo edukovanija i svesnija mogućnosti koje pruža tržište kapitala“, ocenio je Ostojić.
Berza mora da postane drugi stub finansiranja privrede
Ostojić smatra da Beogradska berza ne treba da se takmiči sa berzama u regionu, već da od njih preuzme dobre modele i izgradi funkcionalno domaće tržište kapitala.
„Berza nije mesto na kojem kompanija mora da bude, već mesto na kojem želi da bude. Ne možete kompaniju na silu zadržati na tržištu ako ona ne razume da joj berza podiže reputaciju, kvalitet poslovanja i transparentnost“, rekao je on.
Za ozbiljnije pokretanje kapitala u Srbiji, prema njegovoj oceni, potrebni su jačanje investitorske baze, novi finansijski instrumenti, edukacija građana i kompanija, kao i poreske olakšice.
„Moramo da napravimo funkcionalno tržište kapitala kao drugi stub finansiranja privrede, pored banaka. Kompanija ne može neograničeno da raste samo uzimajući kredite. Tržište kapitala je mesto na kojem može da prikupi novac za značajan rast“, zaključio je Lazo Ostojić
Građani u bankama drže oko 42 milijarde evra
Dok domaće tržište kapitala traži način da privuče investitore, građani kod banaka drže oko 42 milijarde evra depozita. Istovremeno, aktiva investicionih fondova dostigla je približno 2,3 milijarde evra.
Ostojić upozorava da se sa problemom velike količine pasivne štednje suočavaju i druge evropske zemlje.
„Sve države imaju isti problem, ogromnu količinu neaktivne štednje. Ta sredstva moraju da se pokrenu. Poverenje je preduslov, ali je edukacija na prvom mestu“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, prvo je potrebno edukovati kompanije i obezbediti dovoljno kvalitetnih finansijskih instrumenata, a zatim građanima približiti mogućnosti ulaganja.
Rast investicionih fondova sa nekoliko stotina miliona na više od dve milijarde evra u proteklih nekoliko godina smatra dobrim znakom. Iako ti fondovi trenutno veliki deo novca ulažu u inostranstvo, njihovo jačanje doprinosi stvaranju domaće investitorske baze.
„To našem tržištu kapitala trenutno ne donosi ništa, ali donosi ulagačima u fondove. Dobro je što fondovi jačaju, prikupljaju sredstva i navikavaju građane da investiraju. Kada domaće tržište bude imalo kvalitetne instrumente, deo tog novca sigurno će se vratiti ovde“, rekao je Ostojić.
