Suša i ekstremno visoke temperature već su ozbiljno ugrozile ovogodišnju poljoprivrednu proizvodnju, a domaće proizvođače očekuje još jedan veliki izazov. Pravila za plasman hrane na tržište Evropske unije postaju sve zahtevnija, a proizvođači iz Srbije moraće da vode računa o mnogo više stvari nego ranije.
Više neće biti dovoljno samo da hrana bude zdravstveno ispravna. Sve veću pažnju imaće način na koji je proizvod nastao – od korišćenja pesticida i zaštite životne sredine do sledljivosti proizvoda, dobrobiti životinja i uslova u kojima se odvija proizvodnja, piše RTS.
Za deo poljoprivrednika to bi moglo da znači dodatne troškove i nova ulaganja, dok bi oni koji uspeju da se prilagode mogli da ojačaju svoju poziciju na velikom evropskom tržištu.
Nije dovoljno samo da hrana bude ispravna
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da je jedna od najvažnijih promena upravo u tome što se pažnja sve više pomera sa samog proizvoda na način njegove proizvodnje.
Hrana koja se izvozi u EU i dalje mora da ispunjava zdravstvene i fitosanitarne uslove. Međutim, sve će biti važnije i da sam proces proizvodnje bude usklađen sa standardima koji važe za evropske proizvođače.
To znači da kontrola ne počinje tek kada roba stigne na granicu.
„Prilagođavanje Srbije je na gazdinstvu, a ne kada dođete već na granicu na kontrolni pregled“, upozorava Galetin.
Drugim rečima, proizvođači će morati da vode računa o standardima od samog početka proizvodnog procesa.
Pesticidi, sledljivost i zaštita životne sredine
Za domaće proizvođače to znači veću pažnju prema načinu upotrebe sredstava za zaštitu bilja, evidenciji proizvodnje i mogućnosti da se utvrdi poreklo proizvoda.
Sve važniji postaju i kriterijumi koji se odnose na zaštitu životne sredine, način upravljanja otpadom i održivost proizvodnje.
Kod poljoprivrednih proizvoda koji se plasiraju na evropsko tržište neće biti dovoljno samo dokazati da je konačni proizvod bezbedan za potrošača. Biće potrebno pokazati i da je do njega došlo kroz proizvodni proces koji ispunjava propisane standarde.
Stočari bi mogli da budu među najviše pogođenima
Poseban izazov očekuje stočarski sektor.
Evropski proizvođači već posluju pod strogim pravilima koja obuhvataju dobrobit životinja, upravljanje otpadom, emisije i zaštitu životne sredine.
Ispunjavanje takvih zahteva često podrazumeva ulaganja u objekte, opremu i infrastrukturu.
Zbog toga bi prilagođavanje moglo da bude zahtevnije upravo za manja gazdinstva koja nemaju dovoljno novca za veće investicije.
Galetin navodi da se određeni standardi mogu primeniti i u voćarstvu, ali da je u stočarstvu za njihovo ispunjavanje često potrebna ozbiljnija infrastruktura.
Srbija veliki deo poljoprivredne proizvodnje izvozi u EU
Za domaće proizvođače ovo nije pitanje koje mogu da ignorišu.
Evropska unija jedno je od najvažnijih tržišta za srpsku poljoprivredu, a oko polovine poljoprivrednih proizvoda iz Srbije izvozi se upravo na tržište EU.
Zbog toga će usklađivanje sa novim zahtevima biti važno za veliki broj proizvođača koji žele da zadrže postojeće kupce i nastave da izvoze.
Ko ne bude mogao da ispuni nove uslove, mogao bi da se suoči sa većim problemima pri plasmanu robe.
Veći troškovi mogli bi da podignu cene hrane
Najveće pitanje za poljoprivrednike biće koliko će koštati prilagođavanje.
Ulaganja u objekte, opremu, dokumentaciju, kontrolu proizvodnje i druge zahteve povećavaju troškove poslovanja. Deo tih troškova mogao bi na kraju da bude uračunat i u cenu proizvoda.
Galetin zato upozorava da će biti važno da domaći proizvođači ostanu konkurentni, posebno zato što poljoprivrednici u Srbiji nemaju isti nivo subvencija kao njihovi kolege u Evropskoj uniji.
„Naš proizvođač na duži rok moraće da se upodobi tim pravilima i načinu proizvodnje, što će u krajnjem ishodu imati za posledicu rast cena proizvoda“, ocenjuje Galetin.
Stroža pravila mogu biti i prilika
Ipak, nova pravila ne moraju nužno biti samo problem.
Proizvođači koji na vreme prilagode proizvodnju mogli bi da dobiju dodatnu prednost. Ako evropski kupci budu sve više obraćali pažnju na poreklo, način proizvodnje, kvalitet i sledljivost, domaći proizvodi koji ispunjavaju visoke standarde mogli bi da budu konkurentniji.
Za srpske poljoprivrednike zato sledi period prilagođavanja.
Ključna promena je što će se sve više toga rešavati na samom gazdinstvu, mnogo pre nego što proizvod krene ka evropskom tržištu. Za proizvođače to znači veće obaveze i potencijalno veće troškove, ali i mogućnost da kroz kvalitet i pouzdanost pronađu svoje mesto na zahtevnom tržištu Evropske unije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
