Gubitak posla odmah se odražava na kućni budžet. Kirija ili rata kredita, lizing, osiguranje i drugi troškovi nastavljaju da se plaćaju, dok naknada za nezaposlene pokriva samo deo dotadašnjih primanja. Privatno osiguranje od nezaposlenosti, odnosno polise za zaštitu prihoda, mogu da nadoknade deo tog manjka, piše Fenix.
U Nemačkoj naknada za nezaposlene uglavnom iznosi 60 odsto takozvane osnovice za obračun naknade, odnosno 67 odsto za osobe koje ispunjavaju uslove za višu stopu. Međutim, nije reč jednostavno o 60 ili 67 odsto poslednje neto plate. Prilikom obračuna od prethodne bruto zarade najpre se uzimaju u obzir porezi i određeni doprinosi za socijalno osiguranje, a tek se potom primenjuje odgovarajući procenat.
Kod osoba sa višim primanjima razlika može biti još izraženija, jer se pri obračunu uzima u obzir samo prihod do zakonom utvrđene granice. Osim toga, naknada se ne isplaćuje neograničeno dugo. Za mlađe od 50 godina u pravilu može da traje najviše 12 meseci, dok se za starije osobe period postepeno produžava. Za osobe starije od 58 godina, uz ispunjene uslove, naknada može da se prima do 24 meseca.
Šta pokriva privatno osiguranje?
Privatna polisa ne zamenjuje državnu naknadu, već joj dodaje unapred ugovoreni mesečni iznos. Na tržištu postoje proizvodi koji, na primer, mogu da isplaćuju do 2.000 evra mesečno, ali stvarni iznos i uslovi zavise od konkretne polise.
Recimo, osoba nakon gubitka posla može da prima 2.100 evra državne naknade, dok su joj prethodna primanja bila znatno veća. Ako ima ugovorenu privatnu naknadu od 800 evra mesečno, taj iznos može da ublaži deo pada prihoda.
Prilikom procene da li se ovakva polisa isplati, trebalo bi uzeti u obzir stvarne mesečne troškove, postojeću ušteđevinu, eventualne druge prihode u domaćinstvu i očekivani iznos državne naknade.
Ključno je kada osiguranje ne isplaćuje novac
Naziv „osiguranje od nezaposlenosti“ može da zvuči kao da pokriva svaki gubitak posla, ali to nije slučaj. Presudni su uslovi konkretne polise.
Posebno treba proveriti šta se dešava u slučaju dobrovoljnog otkaza, otkaza zbog ponašanja zaposlenog, isteka ugovora na određeno vreme, sporazumnog raskida radnog odnosa, otkaza tokom probnog rada ili unapred najavljenog smanjenja broja zaposlenih. Neki od ovih slučajeva mogu biti potpuno isključeni iz osiguranja ili pokriveni samo pod određenim uslovima.
Važni su i period čekanja i rok nakon kog počinje isplata. Kod jedne aktuelne polise, na primer, postoji čekanje od 90 dana od zaključenja ugovora. Ako otkaz stigne tokom tog perioda, osiguranje ne pokriva taj slučaj.
Pored toga, pravo na isplatu može da nastane tek ako nezaposlenost traje duže od 60 dana. Nakon 61. dana isplata može da se obračuna retroaktivno, počev od prvog dana nezaposlenosti.
Takvi detalji mogu značajno da utiču na stvarnu vrednost polise.
Ušteđevina ili osiguranje?
Privatno osiguranje prvenstveno služi za očuvanje finansijske likvidnosti. Veću korist može da ima osoba koja ima visoke fiksne troškove i malu finansijsku rezervu. Sa druge strane, osoba koja ima dovoljno ušteđevine da nekoliko meseci pokriva troškove tokom nezaposlenosti možda može sama da nadoknadi eventualni manjak prihoda.
Zato pre ugovaranja polise treba napraviti jednostavan proračun: kolika bi bila državna naknada, koliki su neophodni mesečni troškovi i koliko dugo postojeća ušteđevina može da pokriva razliku.
Važno je i da se osiguranje od nezaposlenosti ne poistovećuje sa osiguranjem od invalidnosti ili naknadom za bolovanje. Reč je o različitim rizicima i različitim uslovima za isplatu.
Šta je sa samozaposlenima?
Samozaposlene osobe u Nemačkoj mogu, pod određenim uslovima, da koriste dobrovoljno zakonsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zahtev se, po pravilu, mora podneti u roku od tri meseca od početka samozaposlenja.
Jedan od uslova jeste da je osoba tokom prethodnih 30 meseci najmanje 12 meseci bila obavezno osigurana ili da je neposredno pre početka samozaposlenja imala pravo na naknadu za nezaposlene ili drugu odgovarajuću naknadu.
U 2026. godini stopa doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti iznosi 2,6 odsto, dok se za samozaposlene doprinos obračunava prema zakonom utvrđenoj osnovici.
Privatno osiguranje od nezaposlenosti može da bude korisno osobama kojima bi gubitak posla napravio veliki minus u kućnom budžetu. Međutim, nije reč o univerzalnom proizvodu koji je potreban svima.
Pre sklapanja ugovora najvažnije je proveriti koji su razlozi za otkaz pokriveni, koliki je period čekanja, koliko dugo nezaposlenost mora da traje pre početka isplate, koliko dugo se naknada isplaćuje i koji je maksimalni mesečni iznos.
Jednako važna je i lična finansijska rezerva. Osoba koja može šest ili 12 meseci da živi od ušteđevine ima potpuno drugačiju potrebu za ovakvom polisom od domaćinstva sa velikim kreditom i malom finansijskom rezervom.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
