Prvi talas kupovine nekretnina u inostranstvu među građanima Srbije započeo je u Bugarskoj, gde su godinama traženi povoljni apartmani na Crnom moru, u letovalištima poput Sunčevog Brega i Nesebara. Niske cene u odnosu na zapadnoevropske i jadranske destinacije učinile su ovo tržište veoma privlačnim za srpske kupce.
Međutim, poslednjih godina interesovanje se sve više premešta ka Albaniji, koja je od destinacije koju su mnogi ranije zaobilazili postala jedno od najbrže rastućih tržišta za nekretnine na obali Jadranskog i Jonskog mora. Razlog za to su povoljnije cene, ubrzan razvoj turizma i sve bolja infrastruktura.
U Draču se danas kvadrat u novogradnji kreće od oko 1.000 do 1.500 evra, što omogućava kupovinu manjih apartmana po cenama od približno 45.000 do 75.000 evra. Ove nekretnine najčešće se nalaze u blizini plaže i namenjene su i ličnom korišćenju i izdavanju turistima.
Saranda je znatno skuplja i atraktivnija destinacija, gde cene kvadrata u novogradnji sa pogledom na more dostižu od 2.000 do 3.500 evra. Zbog velike potražnje i sve većeg broja stranih investitora, mali apartmani često prelaze vrednost od 100.000 evra, dok luksuznije lokacije idu i znatno više.
Vlora se nalazi između ova dva tržišta i predstavlja kompromis između cene i atraktivnosti lokacije. Tamo se kvadrat kreće od oko 1.500 do 2.500 evra, posebno u novim kompleksima uz obalu koji se brzo razvijaju kao turističke zone.
Sve veće interesovanje beleže i manja mesta poput Himare, Ksamilа i Orikuma, gde su cene još uvek nešto povoljnije, ali sa jasnim trendom rasta. U Himari kvadrat se kreće između 1.500 i 2.500 evra, u Ksamilu često ide i do 3.500 evra, dok je Orikum pristupačniji sa cenama od oko 1.200 do 2.000 evra po kvadratu.
Blizina mora ostaje ključni faktor koji određuje cenu i brzinu prodaje nekretnina, pa su najtraženiji stanovi u prvoj i drugoj liniji do obale. Takve lokacije omogućavaju i lakše izdavanje tokom letnje sezone, što dodatno povećava interesovanje investitora iz Srbije.
Pored nekretnina, Albanija privlači kupce i zbog i dalje povoljnijih cena hrane i pića u poređenju sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Osnovne namirnice poput hleba, mleka i mesa i dalje su pristupačnije, dok su restorani i kafići često znatno jeftiniji, posebno van najprometnijih turističkih zona.
Zbog kombinacije niskih cena kvadrata, rasta turizma i povoljnih troškova života, Albanija se sve više posmatra kao novo „ulazno tržište“ za kupovinu nekretnina na moru, ali i kao destinacija sa potencijalom za dugoročnu investicionu dobit, piše Kurir.
