Prema prvom zvaničnom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta za 2025. godinu koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta u Srbiji tokom prošle godine iznosila je 9.583 evra po hektaru. Istovremeno, prosečna cena trajnih pašnjaka bila je 9.235 evra po hektaru.
Ovo je prvi put da su građanima, poljoprivrednicima i investitorima dostupni zvanični podaci izrađeni prema metodologiji Evropske unije, što omogućava preciznije poređenje sa tržištima drugih evropskih zemalja, pišu beogradski mediji.
Najskuplje oranice u okolini Beograda
Podaci pokazuju da je najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena u regionu grada Beograda, gde je hektar dostigao vrednost od 14.274 evra.
Na drugom mestu nalazi se Vojvodina sa prosečnom cenom od 12.023 evra po hektaru, dok je u regionu Šumadije i zapadne Srbije prosečna cena iznosila 7.172 evra.
Najjeftinije zemljište i dalje se nalazi u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena hektara obradive zemlje bila 4.419 evra.
Vojvodina ostaje najstabilnije tržište
Iz RGZ-a ističu da se Vojvodina posebno izdvaja kao najstabilnije i najuređenije tržište poljoprivrednog zemljišta u zemlji.
Kontinuirani rast cena i jasna povezanost vrednosti zemljišta sa njegovom produktivnošću potvrđuju njen značaj za razvoj srpske poljoprivrede. Upravo zbog toga oranice u Vojvodini i dalje privlače najveću pažnju investitora i poljoprivrednih proizvođača.
Pašnjaci beleže najveći rast
Za razliku od oranica, tržište trajnih pašnjaka pokazalo je znatno dinamičnija kretanja.
Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su vrednosti pašnjaka porasle čak 48,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Stručnjaci smatraju da ovakav skok ukazuje na promene u strukturi potražnje i sve veće interesovanje za ovu vrstu zemljišta.
Zemljište ostaje sigurna investicija
Podaci RGZ-a pokazuju da je obradivo poljoprivredno zemljište i dalje jedan od najstabilnijih segmenata tržišta nepokretnosti u Srbiji.
Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto. Takva stabilnost dodatno potvrđuje da mnogi građani i investitori zemljište vide kao siguran način očuvanja vrednosti kapitala.
Srbija se približava evropskom proseku
Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37 odsto niža od proseka Evropske unije, trendovi pokazuju da se domaće tržište postepeno približava zemljama centralne i istočne Evrope.
Za mnoge poljoprivrednike to znači da zemljište postaje sve vredniji resurs, dok investitori u njemu prepoznaju značajan prostor za dalji rast. Upravo zato stručnjaci ocenjuju da će tržište poljoprivrednog zemljišta i u narednim godinama ostati među najotpornijim segmentima domaće ekonomije.
