Zločin koji je potresao Bačko Gradište dogodio se u maju 2019. godine, ali je otkriven tek nekoliko meseci kasnije. N. F. je, prema utvrđenim činjenicama iz sudskog postupka, majku više puta udarao pesnicama u glavu, a ona je od zadobijenih povreda preminula. Nakon toga nije pozvao pomoć niti prijavio njenu smrt. Umesto toga, njeno telo je umotao u ćebe, odneo u dvorište i zakopao u rupu koju je prethodno iskopao.
Posle smrti majke, N. F. je telo zakopao u dvorištu porodične kuće, ispred pomoćnog objekta. Raku je zatrpao zemljom, a zatim je prekrio šutom i smećem, pokušavajući da sakrije tragove zločina. U početku je, prema tadašnjim medijskim izveštajima, tvrdio da mu je majka umrla prirodnom smrću, a da ju je zakopao jer nije imao novca za sahranu.
Međutim, sumnje u takvu priču pokrenule su policijsku istragu koja je na kraju dovela do otkrivanja tela.
Slučaj je razotkriven u februaru 2020. godine, nakon operativnog rada policije i prikupljenih informacija koje su ukazale da se telo Dušice nalazi u dvorištu kuće. Ekshumacija je obavljena 19. februara 2020. godine, u prisustvu zamenika višeg javnog tužioca, sudskog veštaka medicinske struke i policijskih službenika. Preliminarni rezultati obdukcije i ostali prikupljeni dokazi bili su deo postupka koji je usledio protiv N. F.
Osam godina zatvora i obavezno psihijatrijsko lečenje
Viši sud u Zrenjaninu proglasio je N. F. krivim za ubistvo majke i osudio ga na osam godina zatvora. Izrečena mu je i mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Prema sudskim nalazima prenetim u medijima, u vreme izvršenja dela njegova sposobnost da shvati značaj svojih postupaka i upravlja njima bila je bitno smanjena usled šizotipalnog poremećaja. Tužilaštvo je, nezadovoljno visinom zatvorske kazne, najavilo žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, tražeći strožu kaznu.
Porodica, nasilje i upozoravajući znaci
Ovaj slučaj ostavlja brojna pitanja o odnosima u porodici i okolnostima koje su prethodile tragediji. Ipak, psihijatrijska dijagnoza sama po sebi ne znači da će neko počiniti nasilje, niti se na osnovu nje mogu predviđati zločini. Važno je da se ozbiljne pretnje, nasilje i eskalacija porodičnih sukoba ne ignorišu, već da se na vreme uključe nadležne službe i stručnjaci.
Zašto pišemo o ovakvim zločinima?
Priče iz crne hronike ne treba da služe samo šokiranju javnosti. Njihova svrha je i da upozore na posledice nasilja, ukažu na značaj pravovremene reakcije i podstaknu ljude da potraže pomoć kada primete da je neko ugrožen.
