Nakon udara groma tvrdio je da je video sopstveno telo, osetio neobičan mir i doživeo iskustvo blisko smrti. Nekoliko nedelja kasnije, počela je još neobičnija promena: čovek koji je odrastao uz rokenrol postao je opsednut klasičnom muzikom i sviranjem klavira.
Trenutak koji mu je promenio život
U avgustu 1994. godine, tada 42-godišnji ortopedski hirurg boravio je na porodičnom okupljanju kraj jezera Slip Holou, u američkoj saveznoj državi Njujork. Kada je otišao do javnog telefona da pozove majku, nije ni slutio da će se nekoliko trenutaka kasnije suočiti sa iskustvom koje će pamtiti do kraja života.
Dok je razgovarao, grom je udario u blizini, a električno pražnjenje pogodilo ga je preko telefona. Cikorija je kasnije opisao bljesak svetlosti, nakon kojeg je odleteo unazad.
„Ja sam mrtav“, pomislio je, kako je kasnije ispričao.
Svetlost, mir i susret sa sopstvenim životom
Cikorija je tvrdio da je tokom tog iskustva imao osećaj da se udaljava od tela i da je video svoju decu. Umesto straha, obuzeo ga je dubok mir i sigurnost da će ona biti dobro.
Potom je, prema njegovom opisu, bio okružen plavo-belom svetlošću i osećajem blagostanja. Pred očima su mu se smenjivali različiti trenuci iz života, dok je imao utisak da ga nešto vuče nagore.
Ipak, iskustvo se naglo završilo. Bol ga je vratio u stvarnost, a na licu i levom stopalu imao je opekotine.
Lekari su kasnije posumnjali da je možda doživeo kratkotrajni srčani zastoj, ali pregledi nisu pokazali ozbiljna oštećenja. Cikorija je neko vreme imao probleme sa pamćenjem i osećao se usporeno, ali se postepeno oporavio i vratio poslu.
Od rokenrola do Šopena
Najneobičnija promena usledila je nekoliko nedelja kasnije. Cikorija je iznenada razvio snažnu potrebu da sluša klasičnu klavirsku muziku, iako ga ona ranije gotovo uopšte nije zanimala.
Kao dečak je kratko pohađao časove klavira, ali mu instrument nije bio privlačan. Više su ga zanimali rokenrol, sport i pecanje.
Nakon udara groma, međutim, počeo je intenzivno da sluša Šopenova dela, posebno u izvođenju pijaniste Vladimira Aškenazija. Ubrzo je nabavio klavir i krenuo da uči sviranje praktično od početka.
Muzika nije ostala samo njegova nova strast. Cikorija je počeo da komponuje melodije koje su mu spontano dolazile u misli. Tvrdio je da ih nije doživljavao kao halucinacije, već kao inspiraciju koju je morao da pretoči u zvuk.
Njegova posvećenost postala je toliko intenzivna da je ustajao oko četiri sata ujutru kako bi vežbao pre odlaska na posao, a zatim bi ponovo provodio večeri za klavirom. Jednu od svojih ranih kompozicija nazvao je „Rapsodija, opus 1“.
Šta se zapravo dogodilo?
Cikorijin slučaj privukao je pažnju zbog neobične kombinacije iskustva bliskog smrti i iznenadne promene muzičkih interesovanja. Ipak, nije dokazano da je udar groma neposredno izazvao njegovu novu strast prema klaviru.
Naučnici proučavaju iskustva bliska smrti i promene u ponašanju nakon ozbiljnih fizičkih događaja, ali pojedinačna svedočenja ne mogu sama da utvrde šta se događa u mozgu niti da potvrde natprirodno objašnjenje.
Za Cikoriju je, međutim, posledica bila sasvim konkretna: nakon događaja koji je mogao da mu oduzme život, muzika je postala jedan od najvažnijih delova njegovog sveta. Čovek koji je nekada jedva mario za klavir počeo je da živi za melodije koje je želeo da odsvira i komponuje.
