Budimka, kožara i kolačara nekada su bile nezaobilazne sorte u domaćim voćnjacima. Njihov miris i ukus mnogi i danas pamte, ali su tokom godina postepeno nestajale, ustupajući mesto savremenim sortama koje duže zadržavaju svež izgled i lakše podnose transport. Sada se staro voće ponovo vraća u fokus, a stručnjaci ističu da njegov značaj prevazilazi nostalgiju.
Stare sorte jabuka i krušaka sve više privlače pažnju potrošača i proizvođača. Osim prepoznatljive arome, one predstavljaju važan deo poljoprivrednog nasleđa i dragocen izvor genetičke raznovrsnosti koji bi mogao da ima značajnu ulogu u budućnosti domaćeg voćarstva, piše Blic.
Kako prenosi Blic Biznis, pozivajući se na stručne sagovornike iz Ministarstva poljoprivrede, pojedine stare sorte mogu imati povoljan sastav određenih biljnih jedinjenja, zbog čega su zanimljive i sa nutritivnog aspekta.
Zašto su stare sorte nestale iz voćnjaka?
Razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje promenio je način na koji se biraju sorte voća za tržište. Prednost su dobile jabuke i kruške koje daju visoke i ujednačene prinose, imaju atraktivan izgled, dugo mogu da se čuvaju i dobro podnose transport na velike udaljenosti.
Takve osobine važne su za velike proizvođače i trgovinske lance, ali mnoge tradicionalne sorte nisu mogle da ispune sve ove zahteve. Zbog toga su postepeno potiskivane iz komercijalnih zasada, a neke su danas sve ređe u ponudi na pijacama i u prodavnicama.
Danijela Nišavić, osnivačica i urednica portala Plodna zemlja, ukazala je na to da je tržište godinama davalo prednost izgledu ploda, dok su ukus i aroma često bili u drugom planu.
Upravo zato stare sorte ponovo privlače pažnju kupaca koji žele voće drugačijeg ukusa i mirisa, kakvo pamte iz detinjstva.
Da li su stare jabuke zdravije od savremenih sorti?
Pored ukusa, stare sorte jabuka zanimljive su i zbog svog hemijskog sastava. Pojedina naučna istraživanja ukazuju na to da neke tradicionalne sorte mogu sadržati veće količine polifenola u poređenju sa određenim savremenim sortama.
Polifenoli su prirodna biljna jedinjenja koja se proučavaju zbog svojih antioksidativnih svojstava. Nalaze se u različitim delovima ploda, uključujući koru i meso jabuke.
Ipak, to ne znači da su sve stare jabuke zdravije od novih sorti. Nutritivni sastav zavisi od genetike biljke, kvaliteta zemljišta, klimatskih uslova, vremena berbe i načina čuvanja.
Zato je važno posmatrati svaku sortu pojedinačno, umesto donositi zaključke samo na osnovu toga da li je stara ili savremena.
Stara sorta nije isto što i autohtona sorta
Kada se govori o tradicionalnom voću, često se mešaju pojmovi stare i autohtone sorte. Iako mogu biti povezani, oni nemaju isto značenje.
Stara sorta je ona koja se dugo gaji i prenosi kroz generacije, dok je autohtona sorta posebno povezana sa određenim područjem i njegovim lokalnim biljnim nasleđem.
Kao primer navodi se zlatna zimska parmenka, sorta jabuke koja se dugo gaji u domaćim voćnjacima, iako potiče iz Francuske.
Ova razlika važna je za očuvanje domaćih genetičkih resursa. Da bi se sačuvale autohtone sorte, potrebno je prepoznati ih, dokumentovati njihove osobine i obezbediti uslove za njihovo dalje gajenje.
Zašto su stare sorte važne za budućnost voćarstva?
Tradicionalne sorte nisu značajne samo zbog ukusa i očuvanja običaja. One mogu predstavljati i važan izvor osobina koje će biti korisne u razvoju novih sorti voća.
Pojedine stare sorte mogu biti bolje prilagođene lokalnim klimatskim uslovima ili pokazivati otpornost na određene bolesti. Takve osobine mogu biti dragocene u oplemenjivanju novih biljaka, naročito u vreme klimatskih promena i sve češćih vremenskih ekstrema.
Ipak, otpornost nije zajednička osobina svih starih sorti. Svaka ima svoje prednosti i nedostatke, a uspešna proizvodnja zavisi od izbora odgovarajućeg sadnog materijala, nege i uslova uzgoja.
Očuvanjem starih voćaka zato se ne čuva samo tradicija već i genetički materijal koji bi mogao da bude važan za buduću poljoprivredu.
Od kancelarije do voćnjaka sa hiljadama stabala
Da stare sorte mogu imati i poslovni potencijal pokazuje primer Snežane Čolović, ekonomistkinje, i njenog supruga, mašinskog inženjera. Oni su na svom imanju u Lisoviću kod Barajeva podigli organski zasad sa nekoliko hiljada stabala, među kojima se nalaze i stare sorte jabuka i krušaka.
Uz stručnu podršku profesora Đorđa Moravčevića sa Poljoprivrednog fakulteta i udruženja Serbia Organica, razvili su proizvodnju usmerenu na kvalitet i prepoznatljivost proizvoda.
Njihov primer pokazuje da proizvođači ne moraju da se takmiče isključivo količinom i cenom. Stare sorte mogu biti prilika da se ponude proizvodi specifičnog ukusa, uz jasno istaknuto poreklo i način proizvodnje.
Za manja poljoprivredna gazdinstva to može predstavljati prednost, posebno ako uspeju da pronađu kupce koji cene autentične proizvode i žele da znaju ko ih je proizveo.
Stara sorta ne znači automatski organsko voće
Iako se tradicionalne sorte često povezuju sa prirodnijom proizvodnjom, važno je napraviti razliku između vrste voća i načina na koji se ono uzgaja.
Stare sorte mogu se proizvoditi konvencionalno, uz primenu sredstava za zaštitu bilja, baš kao i savremene sorte. Organska proizvodnja, s druge strane, podrazumeva posebna pravila, kontrole i sertifikaciju.
Zbog toga oznaka da je jabuka ili kruška stara, tradicionalna ili domaća ne znači automatski da je organska ili da tokom uzgoja nije tretirana.
Potrošačima se savetuje da obrate pažnju na poreklo proizvoda, način proizvodnje i odgovarajuće oznake.
Povratak starog voća prilika je za domaće proizvođače
Zanimanje za tradicionalne sorte pokazuje da na tržištu postoji prostor za voće koje se izdvaja ukusom, aromom i poreklom. Za proizvođače to može biti prilika da razviju prepoznatljivu ponudu, dok potrošači dobijaju mogućnost da ponovo otkriju sorte koje su nekada bile sastavni deo domaćih voćnjaka.
Povratak budimke, kožare, kolačare i drugih starih sorti zato nije samo nostalgičan pogled u prošlost. On može doprineti očuvanju genetičke raznovrsnosti, razvoju specijalizovane proizvodnje i većem izboru kvalitetnog voća na domaćem tržištu.
Da bi ove sorte opstale, potrebno je sačuvati postojeća stabla, podizati nove zasade i prenositi znanje o njihovom uzgoju. Tako bi ukusi koji su nekada bili svakodnevni ponovo mogli da postanu deo ponude na pijacama i u prodavnicama.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
