Žumance je dugo bilo na lošem glasu zbog visokog sadržaja holesterola. Postoje dve vrste holesterola: egzogeni, koji u organizam dospeva putem hrane, i endogeni, koji prirodno proizvodi jetra.
Jedno veće žumance sadrži oko 180 do 250 miligrama holesterola, dok se ranije kao preporučeni dnevni unos za zdravu osobu navodilo do 300 miligrama. Ipak, holesterol ima važnu ulogu u organizmu, između ostalog i u stvaranju steroidnih hormona, poput polnih hormona i kortizola.
Jaja su, osim toga, bogata arahidonskom masnom kiselinom, koja može imati i protivupalno dejstvo. Iako se žumance i dalje često posmatra kao namirnica koju treba ograničiti zbog potencijalnog rizika za srce i krvne sudove, odnos prema jajima ne bi trebalo zasnivati samo na njihovom sadržaju holesterola. Njihovu nutritivnu vrednost i uticaj na zdravlje potrebno je sagledati iz više uglova, pa ih ne treba automatski proglašavati nezdravom namirnicom.
„Mišljenja sam da žumance i jaja uopšte ne treba izbegavati jer su oni izvor i drugih nutrijenata kao što je kolin, važan za zdravlje mozga, kod razvoja deteta u trudnoći itd, ili pak žuti pigment antioksidans lutein“, tvrdi Nenad Bratković, magistar nutricionizma iz NutriConsulta.
Idealna odnos u obroku su četiri belanca i jedno žumance sa zdravim ugljenohidratnim namirnicama kao što je povrće.
Na taj način osiguravamo i antioksidativnu vrednost obroka. Žumance ima svoje mesto u prehrani. Od masti ne treba da bežimo jer su neizostavne za zdravlje čoveka. Najgore vrste masti su transmasne kiseline iz (delimično) očvrsnutih biljnih ulja i margarina i njih treba kontrolisati u ishrani, piše b92
