Ekonomski odbor Evropskog parlamenta glasao je za podršku uvođenju digitalnog evra, projektu koji je predložila Evropska centralna banka (ECB). To je besplatna i opšteprihvaćena opcija plaćanja za građane i kompanije u evrozoni, koja će funkcionisati kao elektronska alternativa fizičkom novcu, piše poslovni list Forčun .
Dvanaestomesečno probno razdoblje zakazano je za drugu polovinu 2027. godine, a obuhvatiće 36 velikih finansijskih kompanija, uključujući Dojče banku, Revolut, Adjen i Unikredit. Plan je da do 2029. godine sve prodavnice i onlajn preduzeća u evrozoni moraju zakonski da prihvate digitalni evro.
Strah od američke kontrole i gubitka suvereniteta
Razlog za ovaj korak je činjenica da su evropske vlasti iznenađene sopstvenom zavisnošću od američkih finansijskih mreža. Skoro polovinu (47 odsto) vrednosti plaćanja karticama u evrozoni obrađuju američki giganti Viza i Masterkard, dok 15 od 21 zemlje evrozone uopšte nemaju sopstveni nacionalni digitalni sistem plaćanja.
„Platni sistemi nisu neutralni, oni su instrumenti moći. Imali smo mnogo upozorenja zbog naše zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država. Sada smo se potpuno probudili“, rekao je francuski poslanik Evropskog parlamenta Žil Boje.
Rizik je postao još izraženiji pod administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koji se u velikoj meri oslanja na finansijske sankcije u svojoj spoljnoj politici. Evropski političari strahuju od scenarija u kojem bi pristup američkim platnim mrežama bio prekinut.
Pored toga, gotovina, jedini oblik novca koji u potpunosti kontroliše ECB, polako nestaje iz svakodnevne upotrebe, dok privatne digitalne valute (tzv. stabilni koini) preuzimaju tržište.
Šta digitalni evro donosi ekonomiji?
Za trgovce i kompanije, uvođenje digitalnog evra donosi ključnu prednost: ukidanje visokih naknada koje trenutno plaćaju bankama i kompanijama za kartice za svaku transakciju, uz trenutni prenos novca na račun. Veliki trgovački lanci godinama upozoravaju na drastično povećanje naknada koje nameću Viza i Masterkard.
Pored nižih troškova, digitalni evro bi trebalo da ujedini fragmentirano evropsko tržište, kojim trenutno dominiraju lokalni sistemi plaćanja koji ne rade van svojih matičnih zemalja (poput iDEAL-a u Holandiji ili Blik-a u Poljskoj).
Digitalni evro ima dve ključne strukturne prednosti:
– Obavezno prihvatanje u svim prodavnicama od 2029. godine.
– Obavezna distribucija preko svih banaka.
Ogromni troškovi i otpor banaka
Uprkos velikim ciljevima, projekat se suočava sa ozbiljnim finansijskim i tehničkim preprekama.
ECB procenjuje da će uvođenje digitalnog evra evropske banke koštati ukupno između četiri i šest milijardi evra (od 7,8 do 11,7 milijardi KM) tokom perioda od četiri godine.
Izgradnja samog sistema koštaće ECB 1,3 milijarde evra (2,54 milijarde KM), sa godišnjim troškovima održavanja od 300 miliona evra (587 miliona KM).
Banke se plaše gubitka depozita jer bi građani mogli da prebace novac sa štednih računa u digitalne novčanike. Takođe postoji bojazan da će banke na kraju prebaciti troškove na trgovce kroz nove naknade, čime će se poništiti glavna svrha projekta.
Da li Evropa rešava problem koji je već u prošlosti?
