Slobodan Marinković (62), vlasnik klanice i lanca mesara „Dakom“, poznat pod nadimkom Čerčil, ali i kao „kralj mesa“, ubijen u pažljivo pripremljenoj sačekuši u selu Mramor kod Niša.
Tog 1. oktobra 2012. godine krenuo je od porodične kuće ka poslu, kao što je činio gotovo svakog jutra, ne sluteći da ga svega nekoliko stotina metara dalje čekaju napadači. U njegov „mercedes“ ispaljeno je više hitaca, a čoveka koji je godinama gradio uspešan posao mrtvog je pronašao njegov mlađi sin.
Izrešetan „mercedes“
Istraga je policiju od mesta zločina, preko jednog sivog „sitroena“, lažnih registarskih tablica i DNK traga na čauri odvela do braće Marka i Ivice Dinića. Sud je kasnije utvrdio da je iza ubistva stajala bezobzirna osveta. Upravo tog dana Marinković je, po sudskoj odluci zbog duga, trebalo da preuzme deo niškog restorana „Lion“, koji je pripadao njihovom nedavno preminulom ocu.
Bilo je oko 7.30 časova kada je Mramorom odjeknula pucnjava. Marinković je svojim automobilom krenuo ka klanici „Dakom“, a put kojim je svakodnevno prolazio bio je praktično idealan za zasedu – neuređen i takav da su vozila na tom mestu morala znatno da uspore.
Na ulazu u stočnu pijacu „mercedes“ je ostao zaustavljen, a za volanom je bilo telo Slobodana Marinkovića Čerčila, dok očevidaca samog ubistva nije bilo. Prve informacije govorile su da je napadač prišao automobilu i kroz staklo ispalio više hitaca, nakon čega je pobegao. U neposrednoj blizini viđen je automobil koji se velikom brzinom udaljavao.
Pucnje je čuo Marinkovićev mlađi sin koji je odmah potrčao ka mestu odakle su dopirali i primetio sivi automobil koji se velikom brzinom udaljavao od stočne pijace. Kada je stigao do očevog vozila, zatekao je Slobodana mrtvog.
Sudski spor okidač
Istovremeno, stariji sin policiji je dao detalj koji će postati izuzetno važan za istragu. On je desetak minuta pre oca istim putem krenuo ka firmi i primetio parkirano sivo vozilo. Kada je prolazio pored njega, osoba koja je bila unutra naglo se sklonila ka suvozačevoj strani, očigledno pokušavajući da sakrije lice, ali je mladić zapamtio muškarca krupnije građe sa kačketom, a još više automobil. Tvrdio je da je reč o sivom „sitroenu“, a policija je počela da proverava vozila koja su odgovarala opisu.
Dok su inspektori tragali za napadačima, otvorilo se pitanje ko bi imao motiv da ubije čoveka koji je tog jutra samo krenuo na posao. Istraga se ubrzo vratila jednom dugogodišnjem poslovnom i sudskom sporu.
Naime, Duško Dinić preminuo je 21. septembra, svega deset dana pre ubistva, a odluka o preuzimanju lokala trebalo je da stupi na snagu baš onog jutra kada je Marinković likvidiran.
Ubice nabavile „sitroen“
Policija je tokom istrage otišla i u „Lion“, a kako je kasnije ispričano u emisiji „Dosije“, braća tada nisu pokazivala ponašanje koje bi policajcima odmah ukazalo da imaju veze sa zločinom, ali su fizički tragovi pričali drugu priču.
Pregledani su snimci nadzornih kamera i kamera sa benzinskih pumpi i na jednom od njih uočeno je karakteristično vozilo, a iza njega i drugo vozilo koje ga je pratilo. Policiji je, međutim, dugo izmicao automobil za koji su verovali da je korišćen tokom zločina.
Prelomni trenutak dogodio se gotovo slučajno. Major Ljubinka Mitrović ugledala je na parkingu automobil koji joj je privukao pažnju. Posebno su bile sumnjive registarske oznake. Proverom je ustanovljeno da su na vozilo bile postavljene tablice koje mu nisu pripadale, nakon čega su pozvani forenzičari.
Istraga je pokazala da je za izvršenje zločina nabavljen „sitroen ksara“.
Ključni biološki tragovi
Prema onome što je kasnije utvrđeno tokom sudskog postupka, braća Dinić su između 18. i 22. septembra kontaktirala više ljudi pokušavajući da kupe automobil. „Sitroen“ je kupljen u Aleksincu, a na dan zločina na njega su stavljene druge registarske tablice.
Prema tvrdnjama iz optužnice, Marko je tim automobilom otišao prema Mramoru, dok ga je Ivica pratio „audijem“.
Forenzička veštačenja dodatno su stezala obruč oko osumnjičenih i DNK sa čaure postao je jedan od ključnih dokaza.
Naime, sa čaure pronađene nakon ubistva izdvojen je biološki trag pogodan za DNK analizu, u automobilu koji je korišćen u zločinu takođe su pronađeni biološki tragovi. Pored toga, policija je došla i do čoveka od kojeg je vozilo kupljeno, dok su telefonski listinzi pokazali kontakte ostvarivane u periodu pripreme zločina.
Braća Marko i Ivica Dinić uhapšena su nekoliko nedelja nakon ubistva, ali pištolj kojim je Slobodan Marinković Čerčil ubijen nikada nije pronađen.
U maju 2013. podignuta je optužnica, a Marko Dinić optužen je da je iz bezobzirne osvete ubio Marinkovića, dok se njegov brat Ivica teretio da mu je pomogao u izvršenju teškog ubistva. Obojica su tokom postupka negirala krivicu.
Povećana kazna zatvora
Viši sud u Nišu 2015. godine osudio je Marka Dinića na 20 godina zatvora zbog teškog ubistva, dok je Ivica Dinić zbog pomaganja osuđen na 10 godina zatvora. Sud je zaključio da su braća unapred pripremila zločin, nabavila automobil koji je trebalo da posluži za izvršenje ubistva, postavila druge tablice i postavila zasedu Marinkoviću na putu kojim je svakodnevno odlazio na posao.
Porodica ubijenog nije bila zadovoljna visinom kazne i najavila je žalbu, a posle žalbenog postupka odluka je promenjena.
Apelacioni sud u Nišu povećao je Marku Diniću kaznu sa 20 na 30 godina zatvora, dok je njegov brat Ivica ostao osuđen na deset godina zbog pomaganja. Kao otežavajuće okolnosti uzeti su, između ostalog, vreme i mesto izvršenja zločina jer je Slobodan Marinković Čerčil ubijen u jutarnjim satima u blizini porodične kuće, kada su članovi porodice kretali na posao i u školu, kao i činjenica da je automobil unapred nabavljen radi zločina i da su na njega stavljene druge registarske oznake.
Time je jedan od zločina koji je godinama potresao Niš dobio pravosudni epilog, dok je Ivica Dinić uveliko završio sa izdržavanjem svoje zatvorske kazne, njegov brat, Marko Dinić, trebalo bi da izađe 2042. godine.
Alo/Telegraf
