Među vozačima se često može čuti da je brzina od oko 90 km/h najekonomičnija, ali ne postoji jedna univerzalna brzina koja važi za sva vozila.
Prema analizi francuskog centra Cerema, u određenim uslovima veoma povoljna potrošnja može da se postigne već pri brzini od oko 70 km/h. To, međutim, ne znači da svaki automobil upravo pri toj brzini troši najmanje goriva.
Na potrošnju utiče veliki broj faktora – od vrste i snage motora, preko menjača i mase vozila, do aerodinamike, pneumatika, nagiba puta i načina vožnje.
Zašto sporija vožnja nije uvek najekonomičnija?
Na prvi pogled deluje logično da automobil troši manje što se sporije kreće. Ipak, pri veoma malim brzinama motor često radi u nižem stepenu prenosa, što ne mora biti najpovoljnije za potrošnju.
Pri brzinama između približno 10 i 40 km/h potrošnja može biti relativno visoka, posebno ako se vozilo često zaustavlja i ponovo ubrzava. Kada automobil dostigne veću brzinu i pređe u odgovarajući viši stepen prenosa, motor može raditi efikasnije.
Zato se brzina od oko 70 km/h u određenim uslovima može pokazati kao dobar kompromis između efikasnosti motora i otpora vazduha.
Što brže vozite, otpor vazduha je veći
Kako brzina raste, automobil mora da savlada sve veći otpor vazduha. Zbog toga potrošnja posebno može da poraste pri bržoj vožnji na auto-putu.
Prema podacima navedenim u analizi, povećanje brzine sa 100 na 120 km/h može povećati potrošnju za oko 20 odsto, mada konkretna razlika zavisi od automobila i uslova vožnje.
Upravo zbog toga ekonomična vožnja ne znači samo sporu vožnju. Važno je izbegavati nagla ubrzavanja i kočenja, održavati ujednačenu brzinu i koristiti odgovarajući stepen prenosa.
Dakle, 90 km/h nije magična granica za najmanju potrošnju. Kod nekih automobila i u određenim uslovima brzina oko 70 km/h može biti veoma ekonomična, ali idealna brzina zavisi od konkretnog vozila i uslova na putu.
