Zastakljivanje terase – koliko košta sav posao, bez opasnosti od inspekcije

Iako se ovakvi radovi u Srbiji često izvode na svoju ruku, pogrešan izbor materijala ili narušavanje izgleda zgrade mogu vam doneti ogromne troškove i posetu građevinske inspekcije.

PVC ili Aluminijum: Računica za zatvaranje terase

Kada zatvarate terasu, izbor profila direktno zavisi od toga da li planirate da taj prostor zimi grejete i pripajate stanu, piše Kurir.

PVC stolarija

Predstavlja najisplativije i energetski najefikasnije rešenje ukoliko terasu pretvarate u stambeni prostor. PVC ima vrhunska termoizolaciona svojstva i sprečava gubitak toplote. Mana je što su profili masivniji, što može smanjiti količinu prirodne svetlosti. Cena zastakljivanja PVC-om kreće se između 120 i 180 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od vrste stakla, boje profila i mehanizma otvaranja.

Aluminijumska stolarija

Znatno elegantnije, ali i skuplje rešenje. Aluminijum je čvršći, a profili su tanji, što omogućava postavljanje velikih staklenih površina i kliznih sistema bez širokih prečki. Ako terasu nećete grejati već je samo štitite od kiše i vetra, takozvani hladni aluminijum košta oko 150 evra po kvadratu. Međutim, ako želite da sprečite kondenzaciju i zadržite toplotu, neophodan je aluminijum sa termo-prekidom, čija cena ide od 200 do preko 250 evra po kvadratu.

Pregrađivanje sobe: Gips ili staklene pregrade?

Podela jedne velike prostorije na dve manje celine, poput pravljenja dodatne dečije sobe, najbrže se i najčistije izvodi sistemima suve gradnje, odnosno gips-kartonskim pločama.

Postavljanje pregradnog zida od gipsa, uz obavezno postavljanje zvučne izolacije od mineralne vune unutar zida, danas košta između 25 i 40 evra po kvadratu zida.

Ukoliko se odlučite za estetski modernija rešenja, poput staklenih pregrada u aluminijumskim ramovima (tzv. industrijski stil koji propušta svetlost u sobe bez prozora), računajte na trošak od 150 do 250 evra po kvadratu pregrade.

Kada komšija može da vam pošalje inspekciju?

Najveća zabluda vlasnika stanova jeste uverenje da unutar svoja četiri zida i na svojoj terasi mogu da rade apsolutno šta god požele. Zakon o planiranju i izgradnji tu je vrlo rigorozan, a jedan poziv nezadovoljnog komšije može dovesti komunalnu ili građevinsku inspekciju direktno na vaša vrata.

Zastakljivanje terase, zidanje parapeta od siporeksa ili pretvaranje lođe u grejnu sobu direktno narušava spoljni izgled zgrade. Za ovakve radove zakonski je obavezno pribaviti Rešenje o odobrenju za izvođenje radova od nadležne opštine. Ukoliko terasu zastaklite bez dozvole, inspekcija po prijavi komšije ima pravo da vam izda nalog za rušenje i vraćanje u prvobitno stanje o vašem trošku, uz drakonsku novčanu kaznu.

Ako podižete laki pregradni zid od gipsa koji ne nosi nikakvo opterećenje, građevinska dozvola vam najčešće nije potrebna. Ipak, problemi nastaju ukoliko odlučite da srušite postojeći zid kako biste proširili prostor. Ukoliko probijate makar i nova vrata kroz noseći zid, direktno ugrožavate statiku i bezbednost cele zgrade. Za svako diranje armiranog betona i nosećih zidova potrebna je statička provera i dozvola. Komšija ima puno pravo da zahteva hitan izlazak inspekcije ukoliko primeti vibracije alata i sumnjivu buku rušenja teškog betona.

Ako odlučite da napravite kuhinju ili kupatilo u onom delu stana gde se ispod vas nalazi komšijina spavaća soba ili dnevni boravak, komšija vas može prijaviti. Svako nestručno prepravljanje vertikala i odvoda nosi ogroman rizik od izlivanja vode u tuđe prostorije.

Pre početka bilo kakvih obimnijih radova, najjeftiniji i najbezbedniji korak je konsultacija sa profesionalnim upravnikom zgrade i uredna najava radova na oglasnoj tabli, čime se drastično smanjuje šansa za tenzije i komšijske prijave.