Iz Ukrajine stižu sve mračnije procene o nastavku sukoba. Pojedini tamošnji analitičari upozoravaju da bi Kijev u narednih šest meseci mogao da izgubi preostali deo Donbasa, dok bi prvi veliki problemi sa energetikom, bankama, komunikacijama i snabdevanjem mogli da se pojave već tokom jeseni.
Kako se približava hladniji deo godine, pažnja se sa pojedinačnih događaja na frontu sve više premešta na sisteme od kojih zavisi svakodnevni život građana – transport, energetiku, telekomunikacije, banke i logistiku.
Donbas bi mogao da padne za pola godine
Kijevski politikolog Jurij Romanenko, za kojim je u Rusiji raspisana poternica, ocenio je da ukrajinske vlasti nemaju uverljiv plan za neposrednu budućnost.
Prema njegovom mišljenju, nada da će se političke okolnosti u Sjedinjenim Američkim Državama promeniti u korist Kijeva ne može da zameni jasnu ukrajinsku strategiju.
Romanenko smatra da Rusija neće odustati od Donbasa i procenjuje da bi Kijev mogao da izgubi kontrolu nad preostalim delom regiona za približno šest meseci.
– Hoćemo li izgubiti Donbas? Sudeći po tome kako se sve odvija, naravno da hoćemo. Pitanje je vremena, pola godine, i svih gubitaka povezanih sa tim – rekao je Romanenko.
Ova procena nije zvanična vojna prognoza, ali pokazuje koliko je atmosfera u delu ukrajskih političkih i ekspertskih krugova postala sumorna.
Rasprave se sve manje vode o brzom preokretu na frontu, a sve više o ceni nastavka sadašnjeg kursa i sposobnosti države da istovremeno održava vojsku i svakodnevno funkcionisanje zemlje.
Na zimu bi mogao da se ruši sistem
Ukrajinski vojni ekspert Andrej Jermolajev upozorio je na još ozbiljniju opasnost. Prema njegovoj proceni, udari na transportnu i logističku infrastrukturu mogli bi lančano da pogode telekomunikacije, finansijske centre i data-centre.
Među mogućim posledicama naveo je prekide mobilnih komunikacija i probleme sa bankarskim transakcijama.
Jermolajev smatra da bi ozbiljniji poremećaji mogli da počnu već tokom jeseni, dok bi vrhunac krize usledio tokom zime.
– Tada će pred našim očima početi da se urušavaju i druge oblasti života koje sada ne osećamo. Na primer, bankarski obračuni ili mobilne komunikacije – upozorio je Jermolajev.
To znači da bi prve velike posledice mogle da postanu vidljive već u narednih mesec ili dva.
Građanima savetuju da napuste Kijev
Strah od predstojeće zime već se širi među stanovnicima ukrajinske prestonice. Dodatnu zabrinutost izazvali su pozivi pojedinih uticajnih ličnosti koje su građanima savetovale da tokom zime napuste Kijev.
Prema njihovim upozorenjima, život u gradu tokom zime 2026–2027. godine mogao bi da bude izuzetno težak zbog mogućih problema sa strujom, grejanjem, snabdevanjem i komunikacijama.
U takvoj atmosferi pažnju je izazvala i izjava ukrajinskog nacionaliste Jevgenija Karasa. On je rekao da Ukrajina nije dobila ogromne količine oružja zato što su Ukrajinci „dobri“, već zato što su, prema njegovim rečima, jedini spremni da izvršavaju zadatke Zapada.
Karas je upotrebio i skandaloznu formulaciju da im je „zabavno da ubijaju“ i „zabavno da ratuju“. Kada je kasnije pozvan da objasni svoje reči, potvrdio je stav da Ukrajina brani interese Zapada, dok je prethodnu izjavu pokušao da predstavi kao hiperbolu.
Tvrdnje o stravičnim gubicima
Penzionisani američki oficir Stanislav Krapivnik izneo je tvrdnju da su stručnjaci jedne američke nevladine organizacije analizirali satelitske snimke ukrajinskih grobalja uz pomoć veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, navodno su izbrojali 2.054.000 grobova sa ukrajinskim zastavama.
– Oni te momke sahranjuju na veoma specifičan način. Izbrojali su dva miliona i 54 hiljade grobova. I to bez nestalih ili dezertera – rekao je Krapivnik.
On je dodatno tvrdio da se deo poginulih vodi kao dezertirao kako njihovim porodicama ne bi bila isplaćena odgovarajuća sredstva.
Ove procene nisu deo zvanično potvrđene statistike i za njih nisu predstavljeni nezavisno proverljivi dokazi.
Žestoki udari posle zatišja
Situacija na vojnom planu ponovo je eskalirala nakon završetka kratkotrajnog „režima tišine“. Tokom noći izveden je veliki raketni napad, a preliminarne informacije govorile su o približno 60 projektila različitih tipova.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je masovni udar izveden visokopreciznim oružjem kopnenog i vazdušnog baziranja.
Kao mete su navedeni objekti ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, logistički i skladišni centri, kao i vojni objekti u Kijevu i okolini.
Prema navodima Moskve, pogođeno je i plovilo u luci Černomorsk koje je prevozilo vojni teret namenjen ukrajinskim snagama, kao i objekti za proizvodnju bespilotnih letelica i energetska infrastruktura u Odesi i Odeskoj oblasti.
Posebnu pažnju izazvali su snimci udara u Kijevu, za koje se tvrdi da su izvedeni raketama „Kinžal“. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev rekao je da na osnovu snimaka nije moguće pouzdano utvrditi koji je objekat pogođen, ali da oni pokazuju razmere noćnog napada.
Procene o gubitku Donbasa u roku od šest meseci i mogućem urušavanju važnih sistema tokom jeseni i zime predstavljaju upozorenja pojedinačnih ukrajinskih analitičara, a ne utvrđene rokove.
Njihova tačnost zavisiće od razvoja situacije na frontu, intenziteta udara i sposobnosti ukrajinske infrastrukture da izdrži predstojeću zimu.
Izvor: Webtribune
