Čuvanje ostataka pirinča je uobičajena praksa, i mnogi od nas kuvaju pirinač u velikim količinama kako bismo ga jeli uz više obroka. Ali šta ako slučajno ostavite pirinač preko noći?
To se dešava i najboljima od nas — i razumljivo je da biste možda želeli da nastavite da ga jedete kako biste izbegli bacanje hrane. Međutim, prema profesionalcima za bezbednost hrane, to nije pametan potez.
Evo zašto stručnjaci kažu da kuvani pirinač koji je ostavljen preko noći nije bezbedan za jelo.
Šta se dešava kada ostavite kuvani pirinač
Kada se kuvani pirinač ostavi preko noći bez frižidera, spore bakterija koje su preživele proces kuvanja (ili su unete preko zagađivača iz vazduha ili posude) počinju da se razmnožavaju, kaže Brajan Kvuok Le, naučnik za hranu i autor knjige „150 Food Science Questions Answered“. Ove spore potiču od bakterije koja se zove Bacillus cereus, prema rečima dr Kimberli Bejker, direktorke tima „Clemson Extension Food Systems and Safety Program Team“ za bezbednost i sisteme hrane.
Međutim, ovaj problem nije specifičan samo za pirinač.
„Mnoge kuvane namirnice, uključujući testeninu, krompir, meso, živinsko meso, jaja, pasulj, supe i povrće, mogu da podrže rast bakterija kada se predugo ostave na sobnoj temperaturi“, kaže Bejkerova za sajt Martha Stewart. „Razlika je u tome što pirinač obično ima veliku količinu spora bakterije Bacillus cereus koje prežive proces kuvanja, a koje mogu [da oslobode spore] i proizvedu toksine“, kaže Le.
Nakon dva sata na sobnoj temperaturi, sva kuvana hrana ulazi u „opasnu zonu“, prema stručnjacima iz organizacije „USDA“. Ovaj opseg, koji se kreće između 4 i 60 stepeni Celzijusa, predstavlja zonu u kojoj se bakterije mogu brzo namnožiti.
Da li je bezbedno za jelo?
Zbog mogućnosti rasta bakterija, kuvani pirinač ostavljen preko noći nije bezbedan za jelo.
Kao što je pomenuto, bakterije mogu da proizvedu toksine. Takođe mogu da dostignu nivoe koji izazivaju bolesti koje se prenose hranom, kaže Bejkerova. „Jelo kontaminirane hrane može dovesti do simptoma kao što su mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i dijareja“, kaže ona.
I dok se mnogi zdravi ljudi mogu oporaviti od bolesti koje se prenose hranom bez ozbiljnih problema, to može biti opasnije za određene grupe, napominje Bejkerova. „Mala deca, starije osobe, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom imaju veći rizik od razvoja teške bolesti ili komplikacija“, kaže ona. „Zato su pravilno čuvanje hrane i hlađenje posebno važni za zaštitu ljudi koji su podložniji bolestima koje se prenose hranom“, kaže Bejkerova.
Da li podgrevanje čini hranu bezbednom?
Nakon što je kuvani pirinač ostavljen preko noći, podgrevanje ga neće nužno učiniti bezbednim za jelo. Ovo važi čak i ako podgrejete pirinač na 74 stepena Celzijusa, što je najbolja praksa za podgrevanje hrane uopšte.
Prema Leju, bakterije će već porasti i proizvesti toksine otporne na toplotu. „U tom trenutku, toksini mogu preživeti proces zagrevanja i ipak vam izazvati trovanje hranom“, kaže Le. „Pored toga, drugi štetni mikroorganizmi su se možda namnožili do nebezbednih nivoa dok je pirinač bio nepravilno čuvan“, kaže Bejker.
Kada baciti preostali pirinač
Patogeni koji se prenose hranom i njihovi toksini se ne mogu uvek videti, osetiti po mirisu ili ukusu, tako da vizuelni pregled sam po sebi ne može utvrditi da li je pirinač bezbedan za jelo, kaže Bejker. Ako ste u nedoumici koliko dugo je pirinač ostavljen na sobnoj temperaturi ili kako je čuvan, najbezbednija opcija je da ga bacite, napominje ona.
Takođe bi trebalo da bacite preostali pirinač (ili bilo koju kuvanu hranu, u tom slučaju) ako izgleda ili miriše neobično, ako je ostavljen bez frižidera duže od dva sata, ili ako je bio u frižideru tri do četiri dana. Ove smernice se odnose na kuvane ostatke bilo koje vrste, prema stručnjacima iz organizacije „USDA“.
Kako očuvati bezbednost kuvanog pirinča
„Kako biste sprečili rast bakterija, preostali pirinač treba brzo ohladiti i staviti u frižider, idealno u roku od dva sata nakon kuvanja“, kaže Bejkerova. Pored toga, umesto da ostavljate veliku količinu vrućeg pirinča u šerpi, podelite ga na manje porcije i stavite u plitke, čiste posude kako bi se brže ohladio, kaže Bejkerova. „Pokrijte posude poklopcima koji dobro priležu i čuvajte ih u frižideru na temperaturi od 4°C ili nižoj“, kaže ona. Ovde će niske temperature zaustaviti ili usporiti rast bakterije Bacillus cereus i drugih bakterija, kaže Le.
Pod pretpostavkom da je pirinač pravilno čuvan, može se podgrejati u mikrotalasnoj pećnici, na šporetu ili u rerni, kaže Bejkerova. „Ako koristite mikrotalasnu pećnicu, dodavanje male količine vode i pokrivanje pirinča pomaže u stvaranju pare i ravnomernom zagrevanju.“ Možete ga i promešati na pola puta kako biste uklonili hladne tačke, napominje ona. Kada pirinač dostigne 74 stepena u celosti, spreman je za jelo.
