Kad smo pod stresom, obično kažemo da nam je „puna glava“, ali telo taj stres vrlo dobro oseća. Srce može da ubrza, disanje postaje pliće, a krvni pritisak privremeno raste. Ako se to ponavlja iz dana u dan, organizam praktično stalno radi pod opterećenjem.
Upravo zato su četiri kardiologa za portal Parade izdvojila jednu jednostavnu naviku koja ne košta ništa, može da se radi gotovo bilo gde i traje svega nekoliko minuta, sporo, kontrolisano disanje.
Zašto stres podiže pritisak
Kada smo napeti, organizam prelazi u režim „bori se ili beži“. Tada se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola, srce radi brže, a krvni pritisak može da poraste.
Kardiolog dr Nadim Gelu objašnjava da ovakva reakcija nije problem ako traje kratko. Mnogo veći problem nastaje kada stres postane svakodnevica, naročito kod ljudi koji već imaju povišen krvni pritisak ili srčane tegobe.
Jedna navika koju preporučuju sva četvorica
Dr Krejg Basman navodi da svojim pacijentima često preporučuje vežbe disanja upravo zato što su jednostavne i mogu da pomognu organizmu da se smiri.
Sličnog je mišljenja i dr Čeng-Han Čen, koji objašnjava da kontrolisano disanje utiče na nervni sistem i može da ublaži reakciju tela na stres.
Suština je jednostavna: sporiji udah i još sporiji izdah mogu da pomognu telu da iz stanja napetosti pređe u stanje odmora.
Kakve veze sa tim ima vagusni nerv
Jedan od razloga zbog kojih vežbe disanja mogu da deluju umirujuće povezuje se sa vagusnim nervom, koji učestvuje u radu takozvanog parasimpatičkog nervnog sistema.
Kada se on aktivira, srčani ritam može da se uspori, telo se opušta, a krvni sudovi mogu lakše da se šire.
Ne treba očekivati čudo posle jednog minuta, ali nekoliko minuta sporog disanja tokom stresnog dana može da bude dobar način da napravite pauzu i „spustite gas“.
Najbolje od svega – ništa vam ne treba
Dr Nišant Kalra ističe da je velika prednost vežbi disanja upravo to što su besplatne i dostupne svima.
Možete ih raditi ujutru, na poslu, pred spavanje ili kad osetite da ste posebno napeti. Bitno je samo da ne dišete ubrzano i površno, već mirno i kontrolisano.
Ipak, ovo nije zamena za terapiju. Ako imate dijagnostikovan visok krvni pritisak ili srčano oboljenje, vežbe disanja mogu da budu dodatna pomoć, ali ne treba da menjaju lekove i preporuke lekara.
Najjednostavnije rečeno, kad osetite da vas je stres „podigao“, nekoliko minuta sporog disanja može da pomogne da se i telo i puls vrate u mirniji ritam.
