Međutim, kamera koja snima prostor ispred stana nije samo pitanje bezbednosti jednog domaćinstva. Ako njen kadar obuhvata zajednički hodnik, lift, stepenište ili druge delove zgrade kojima prolaze komšije, otvara se i pitanje zaštite privatnosti i podataka o ličnosti.
Šta kaže zakon?
Kod video-nadzora u stambenim zgradama posebno je važno razlikovati sistem koji postavlja stambena zajednica od kamere koju pojedinačni stanar postavlja radi zaštite svog stana.
Kada stambena zajednica uvodi sistem video-nadzora, prema dostupnom zakonskom okviru potrebna je pisana odluka stambene zajednice, a nadzor može da obuhvati ulaz i izlaz iz objekta i zajedničke prostorije. Pri tome se mora voditi računa da se ne snimaju ulazi u privatne stanove na način kojim se zadire u privatnost stanara.
A, šta ako stanar sam postavi kameru?
Tu je situacija složenija.
Ako stanar postavi kameru na svoja vrata, mora da vodi računa o tome šta kamera zapravo snima. Nije isto ako uređaj beleži samo veoma uzak prostor neposredno ispred njegovih vrata i ako snima čitav hodnik, lift ili prolaz kojim se kreću drugi stanari.
Poseban problem nastaje ako se kamera postavi na zajednički deo zgrade, poput zida ili plafona hodnika. Takvi delovi pripadaju zajedničkoj svojini etažnih vlasnika, pa se njihovim korišćenjem ne može jednostavno raspolagati kao da je reč o privatnom delu stana. Za postavljanje uređaja na zajedničkom delu zgrade relevantna je odluka stambene zajednice.
Drugačija je situacija kada je kamera ugrađena u sama vrata stana, odnosno u njihovom sastavu, jer se tada ne koristi zajednički deo zgrade na isti način. Ipak, i tada je presudno područje koje kamera zahvata i da li se snimaju druge osobe.
Kamera ne bi trebalo da snima komšijska vrata
Kod postavljanja kamere posebno treba paziti da kadar ne obuhvata ulaz u tuđi stan, prostor ispred susednih vrata ili druge delove koji nepotrebno otkrivaju kretanje i navike komšija.
Drugim rečima, činjenica da je kamera fizički postavljena na vratima jednog stana ne znači automatski da vlasnik može da snima čitav sprat.
Princip zaštite privatnosti nalaže da se obuhvati samo ono što je potrebno za ostvarivanje legitimne svrhe, poput zaštite sopstvenog stana i imovine. U stručnoj praksi se upravo naglašava da video-nadzor ne bi trebalo da obuhvata veći prostor ili duži period nego što je neophodno za njegovu svrhu.
Šta je sa obaveštenjem da se prostor snima?
Kod video-nadzora postoji i obaveza informisanja lica koja ulaze u prostor koji je pod nadzorom. Obaveštenje treba da bude postavljeno tako da ljudi mogu da saznaju da se video-nadzor vrši, kao i ko je rukovalac i kome mogu da se obrate za informacije o obradi podataka.
Zbog toga skrivena ili neoznačena kamera koja snima zajednički prostor može predstavljati dodatni problem.
Šta stanar može da uradi ako kamera snima ceo hodnik?
Ako komšijska kamera snima hodnik, lift ili prostor ispred više stanova, prvi korak može biti obraćanje vlasniku kamere i stambenoj zajednici radi utvrđivanja razloga zbog kojih je kamera postavljena i prostora koji se njome obuhvata.
Ako postoji sumnja da se obradom video-snimaka zadire u pravo na zaštitu podataka o ličnosti, moguće je obratiti se i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Najvažnije je, međutim, utvrditi šta kamera zaista snima, gde je postavljena, da li se snimci čuvaju i ko im ima pristup. Samo postojanje kamere ispred nečijih vrata nije dovoljno da se zaključi da je ona zakonita ili nezakonita.
Bezbednost da, ali ne po cenu privatnosti komšija
Zaštita stana i osećaj bezbednosti jesu legitiman razlog za korišćenje tehničkih sredstava zaštite. Ipak, kamera ne bi trebalo da postane način za neograničeno praćenje ljudi koji žive u istoj zgradi.
Zato je kod postavljanja kamere ključno ograničiti kadar na ono što je zaista potrebno, izbegavati snimanje tuđih vrata i stanova i voditi računa o pravilima koja se odnose na zajedničke delove zgrade i zaštitu podataka o ličnosti.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
