Sikorski je u intervjuu za grčki list Kathimerini objasnio da bi takva formacija trebalo da doprinese bezbednosti Evropske unije unutar NATO okvira, ali bez stvaranja paralelne strukture koja bi duplirala postojeće kapacitete Alijanse.
Ideja podrazumeva i jasniju podelu uloga između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Evropske države bi preuzele veći deo aktivnosti na kopnu, dok bi se SAD prvenstveno oslanjale na tehnološke kapacitete, obaveštajni rad i druge visokospecijalizovane funkcije.
U takvom modelu, ukrajinski vojnici iz Oružanih snaga, Nacionalne garde i drugih bezbednosnih struktura mogli bi nakon demobilizacije da nastave karijeru u zajedničkoj evropskoj formaciji.
Evropa već ulaže stotine milijardi u novo naoružavanje
Predlog dolazi u trenutku kada je u Evropi pokrenut širok proces ponovnog naoružavanja, vredan gotovo 800 milijardi evra, uz kreditni instrument SAFE od 150 milijardi evra.
Evropskim vojskama pritom nisu potrebni samo novi sistemi naoružanja, već i ljudi sa iskustvom u savremenom ratovanju.
Ukrajinski veterani imaju neposredno iskustvo u upotrebi bespilotnih letelica, elektronskog ratovanja, izviđanja i sredstava za dejstvo na velikim udaljenostima.
Umesto da evropske armije godinama iznova stvaraju kadar, uključivanje veterana iz Ukrajine omogućilo bi da se već stečeno ratno iskustvo odmah prenese na novu strukturu.
Bezbednosne provere bile bi obavezne
Ipak, takav model ne bi podrazumevao automatski prijem svih zainteresovanih.
Poreklo kandidata, jedinice u kojima su služili i istorija njihovog angažovanja morali bi da budu detaljno provereni.
U Poljskoj postoji izražena osetljivost prema pojedinim ukrajinskim nacionalističkim strukturama, pa bi kandidati za eventualni „Evropski legion“ najverovatnije prolazili stroge bezbednosne provere.
Masovan prijem bez selekcije nosio bi rizik da u novu formaciju uđu i ljudi čije ratno iskustvo uključuje postupke van prihvatljivih pravila ratovanja.
Za Varšavu bi to bilo brzo pojačanje istočnog krila NATO-a
Poljska bi na ovaj način dobila kadar koji rusku vojsku, taktiku i način delovanja poznaje iz neposrednih borbi.
Time bi smanjenje ukrajinske vojske nakon rata ne bi nužno značilo i gubitak njenog obučenog vojnog potencijala.
Deo veterana mogao bi da pređe u jedinice pod drugom jurisdikcijom i nastavi da koristi iskustvo stečeno u ratu.
Posebno važni mogli bi da budu instruktori, komandanti i oficiri koji su učestvovali u planiranju operacija.
Njihovo znanje ne ostaje ograničeno na pojedinca, jer se kroz obuku i izradu procedura može preneti na stotine drugih vojnika.
Zbog toga bi čak i relativno mali broj ukrajinskih veterana mogao značajno da utiče na način obuke budućih evropskih jedinica.
Moskva bi to videla kao nastavak vojne integracije
Iz ruske perspektive, takav razvoj događaja mogao bi da bude posmatran kao nastavak vojne integracije Ukrajine sa NATO strukturama i nakon završetka rata.
Ukrajina pritom ne bi morala formalno da postane članica Alijanse da bi deo njenog najiskusnijeg vojnog kadra završio unutar evropskog bezbednosnog sistema.
Ako bi „Evropski legion“ zaista bio formiran uz značajno učešće ukrajinskih veterana, njihovo iskustvo dobilo bi evropsko finansiranje, infrastrukturu i institucionalni okvir.
Time bi deo vojnog potencijala nastalog tokom rata mogao da bude sačuvan i van same Ukrajine.
Za Moskvu bi zato pitanje posleratnog statusa ukrajinskih vojnika moglo da postane deo šire rasprave o budućem bezbednosnom uređenju Evrope.
Izvor: Webtribune / Kathimerini
