Električni automobili važe za znatno jeftinije za vožnju od benzinaca i dizelaša, ali odgovor na pitanje koliko zapravo košta njihovo punjenje nije nimalo jednostavan.
Mnogi računaju trošak tako što potrošnju vozila pomnože sa cenom kilovat-sata električne energije. Međutim, stvarni račun uključuje mnogo više od toga – mrežarinu, naknade, akcize, PDV, ali i obračun potrošnje po zelenoj, plavoj ili crvenoj zoni.
Zbog toga isti električni automobil može 100 kilometara da pređe za nešto više od 100 dinara ako se puni noću u zelenoj zoni, ali i za nekoliko puta veći iznos ukoliko se puni tokom dana ili u domaćinstvu koje je već ušlo u crvenu zonu.
Koliko struje troši električni automobil?
Potrošnja električnih vozila najčešće se izražava u kilovat-satima na 100 kilometara (kWh/100 km).
Manji gradski modeli troše između 13 i 16 kWh na 100 kilometara, dok prosečni porodični električni automobili uglavnom troše od 16 do 20 kWh. Veći SUV modeli često prelaze granicu od 20 kWh i mogu dostići 25 kWh na 100 kilometara.
Na potrošnju utiču brojni faktori:
- brzina vožnje,
- temperatura vazduha,
- korišćenje grejanja ili klime,
- konfiguracija puta,
- broj putnika i teret,
- krovni nosači i dodatna oprema.
Za potrebe računice uzet je primer vozila koje prosečno troši 18 kWh na 100 kilometara.
Automobil iz mreže povuče više energije nego što pokazuje ekran
Podatak koji prikazuje putni računar nije uvek identičan količini energije preuzetoj iz elektroenergetske mreže.
Tokom punjenja dolazi do određenih gubitaka zbog rada punjača, kablova i sistema za kontrolu temperature baterije. Kod kućnog punjenja oni se najčešće kreću između 8 i 15 odsto.
To znači da automobil koji tokom vožnje potroši 18 kWh na 100 kilometara iz mreže može povući približno 20 kWh električne energije.
Upravo ta količina predstavlja osnov za izračunavanje stvarnog troška.
Koliko košta 100 kilometara vožnje?
Ako automobil za 100 kilometara vožnje preuzme oko 20 kWh iz mreže, troškovi mogu značajno da variraju u zavisnosti od tarife i zone obračuna.
Najpovoljniji scenario je punjenje tokom noći u zelenoj zoni, gde trošak iznosi približno 113 dinara za 100 kilometara.
Sa druge strane, ako se ista količina energije obračunava po dnevnoj tarifi u crvenoj zoni, trošak može dostići oko 883 dinara za istu kilometražu.
Drugim rečima, cena vožnje može biti gotovo osam puta veća u zavisnosti od načina punjenja.
Koliko košta potpuno punjenje baterije?
Kod baterije kapaciteta 50 kWh, zbog gubitaka tokom punjenja iz mreže je često potrebno preuzeti oko 55 kWh energije.
Takvo punjenje približno košta:
- oko 310 dinara u zelenoj noćnoj tarifi,
- oko 1.065 dinara u zelenoj dnevnoj tarifi,
- oko 395 dinara u plavoj noćnoj tarifi,
- oko 1.406 dinara u plavoj dnevnoj tarifi,
- oko 651 dinar u crvenoj noćnoj tarifi,
- oko 2.429 dinara u crvenoj dnevnoj tarifi.
Sa takvom baterijom većina električnih automobila može realno da pređe između 250 i 350 kilometara.
Kod modela sa baterijom od 75 kWh trošak punjenja može se kretati od oko 462 dinara u zelenoj noćnoj tarifi pa do više od 3.600 dinara u crvenoj dnevnoj zoni.
Koliko električni automobil povećava račun za struju?
Vozač koji mesečno prelazi oko 1.000 kilometara i troši približno 20 kWh na 100 kilometara dodaće na račun za struju oko 200 kWh mesečno.
Ako se ta energija puni noću i ostane u zelenoj zoni, dodatni mesečni trošak iznosi približno 1.126 dinara.
Međutim, ako domaćinstvo već ima visoku potrošnju i prelazi u skuplje zone obračuna, trošak može biti višestruko veći.
Najveća zamka krije se u tarifnim zonama
Mnogi vozači gledaju samo cenu noćne tarife, ali zanemaruju ukupnu mesečnu potrošnju domaćinstva.
Na primer, ako domaćinstvo bez automobila troši 300 kWh mesečno, dodatnih 200 kWh za punjenje vozila podići će ukupnu potrošnju na 500 kWh. Tada deo energije više neće biti obračunat po zelenoj, već po skupljoj plavoj tarifi.
Situacija je još nepovoljnija u domaćinstvima koja se tokom zime greju na struju i već ulaze u crvenu zonu.
Zbog toga stvarni trošak električnog automobila ne zavisi samo od vozila, već i od navika potrošnje cele porodice.
Obična utičnica ili kućni punjač?
Električni automobil može da se puni iz standardne kućne utičnice, ali to nije idealno dugoročno rešenje.
Snaga obične utičnice najčešće iznosi oko 2 do 2,3 kW, pa za veće dopunjavanje baterije može biti potrebno više od 20 sati.
Kućni zidni punjači, poznati kao wallbox uređaji, rade snagom od 7,4, 11 ili 22 kW i omogućavaju znatno brže i bezbednije punjenje.
Međutim, stvarna brzina zavisi od električne instalacije i maksimalne snage koju automobil podržava.
Da li su javni punjači skuplji?
Na javnim punjačima ne postoji jedinstvena cena punjenja u Srbiji.
Tarife zavise od operatera, lokacije, snage punjača i načina obračuna. Neki naplaćuju preuzetu energiju, drugi vreme provedeno na punjaču, dok pojedini kombinuju više modela naplate.
Punjenje na pojedinim punjačima na mreži autoputeva kojima upravljaju nadležne institucije još je besplatno, ali se očekuje uvođenje naplate nakon donošenja odgovarajuće regulative.
Da li je električni automobil zaista jeftiniji?
U većini slučajeva odgovor je – da.
Kada se puni kod kuće tokom noći i kada domaćinstvo ostaje u zelenoj zoni, trošak energije po pređenom kilometru višestruko je niži od troška vožnje na benzin ili dizel.
Međutim, konačna računica zavisi od četiri ključna faktora:
- prosečne potrošnje automobila,
- gubitaka tokom punjenja,
- tarifne zone u kojoj se obračunava potrošnja,
- odnosa dnevne i noćne tarife.
Zbog toga dva vlasnika istog električnog automobila mogu imati potpuno različite troškove vožnje, iako koriste identično vozilo.
