Beograd je danas ponovo bio centar evropske maratonske scene, a 39. Beogradski maraton doneo je vrhunske rezultate i novu sportsku priču za pamćenje. U trci u kojoj je oboren i rekord staze, pažnju je privukao i sjajan nastup makedonskog atletičara Darija Ivanovskog, koji je zauzeo drugo mesto i još jednom potvrdio svoj kvalitet na velikoj sceni.
Ivanovski je trku završio u vremenu 02:09:35, odmah iza pobednika Gudete Gade Gemsise, dok je iza sebe ostavio i trećeplasiranog Kenijca Johanu Erota. Njegov rezultat dodatno dobija na težini ako se ima u vidu jaka međunarodna konkurencija i tempo koji je obeležio ovogodišnji maraton u Beogradu.
Posle trke, Ivanovski je govorio o utiscima, tempu trke, borbi za postolje i značaju rezultata ostvarenog u Beogradu.
– Pre svega želim da se zahvalim Beogradskom maratonu. Ovde sam, pa ne znam, možda već 10. put na Beogradskom maratonu, što na Beogradskom maratonu, što na Zimskom maratonu, što na 10k, tako da… a Skopski maraton i Beogradski maraton, gradite jednu takvu familijarnu vezu već sa godinama gde mogu da kažem da kada trčim u Beogradu, osećam se kao doma. I danas mi je bila posebna čast da pobedim na Beogradskom maratonu, no ipak mogu da kažem da sam zadovoljan sa drugim mestom – istakao je Dario i dodao:
– Ovo je moje drugo najbrže vreme, prvo, moje najbolje vreme mi je 2:08:26, danas sam istrčao 2:09:35, gde na ovakvoj stazi, sa ovakvim uslovima, mogu da kažem da sam ponovo vraćen na onu olimpijsku formu koja je bila posle Pariza, s obzirom na to da posle Pariza, olimpijske igre, suočavao sam se sa nekim takvim mini, mini sitnim povredama, gde nisam bio to ja. No, mogu da kažem da sam sa Beogradskim maratonom sebi dokazao samom sebi i svima onima koji veruju u mene, u moju porodicu, u moje najbliže, da ima progres posle toga što radimo i da mi zajedno sa Beogradskim maratonom za narednu godinu, pošto će biti Evropsko prvenstvo na putu, možemo da izgradimo odlično, odlično vreme, odličan plasman, gde verujem da Balkan, naša Jugoslavija i Makedonija će se ponositi.
Prokomentarisao je i ovacije kada je prošao kroz cilj:
– Da, može da se kaže. Iskreno, kada sam ušao u cilj, tako se osećalo blagotvorno od publike i bukvalno u finišu sam zaboravio na muke iz minule 42 kilometra. Očekivao sam da će staza biti teža, s obzirom na to da kolege koje su trčali polumaraton, rekli su mi „Dario, pazi se, poslednja 2 kilometra su teški“, i nekako i ušao sam malo sa strahom i sa oprez na na na na početku na patika, no svakako to mi dade jedna, jedna, kako, dade dovoljno da budem pametan i da ne se potrošim prvi, prvi deo od patika, za da ne ga platim danak na kraj. To što trknuo sam sa 80% od mog maksimuma, a ipak mi je dozvoli posle da ih stignem u drugu polovinu deo od konkurencije i da i da uđem u drugo zadovoljavajuće mesto.
