Reč je o Minamitorišimi, malom ostrvcetu u Tihom okeanu. To je jedno od najudaljenijih ostrva u japanskom arhipelagu, udaljeno gotovo 2.000 kilometara jugoistočno od Tokija. Ipak, iz dubina okolnog mora mogao bi doći ogroman podsticaj za ekonomiju zemlje.
Jačanje uloge Japana
Na dubinama i do 6.000 metara, grupa japanskih istraživača uspela je u svojevrsnoj „nemogućoj misiji“ – da izvuče sedimente koji sadrže retke zemne elemente iz jednog od najperspektivnijih podvodnih nalazišta otkrivenih poslednjih godina. Ovaj poduhvat mogao bi da ojača ulogu Japana u sve važnijem sektoru retkih metala, koji je centralni deo trgovinskog sukoba između Kina i Sjedinjene Američke Države. Japan je, zapravo, jedina velika industrijska zemlja koja je uspela da značajno smanji svoju zavisnost od Pekinga, iako ona i dalje delimično postoji, piše Wired.
Operacija kod Minamitorishime, sprovedena uz pomoć naučnog broda za dubokomorsko bušenje „Čikju“, predstavlja prvi pokušaj uzorkovanja na takvim dubinama. Japanska vlada je rezultat nazvala „značajnom prekretnicom u oblasti ekonomske bezbednosti i ukupnog pomorskog razvoja“, naglašavajući da dalja analiza treba da utvrdi tačnu količinu i kvalitet elemenata u uzorcima. Međutim, osim tehničkog aspekta, vrednost ovog poduhvata pre svega je strateška.
Šta su retki zemni elementi?
Retki zemni elementi čine grupu od 17 metala ključnih za napredne tehnologije. Koriste se u proizvodnji snažnih magneta za električna vozila, vetroturbine, elektronske uređaje, poluprovodnike, radarske sisteme, rakete i drugo. Elementi poput disprozijuma i itrijuma, za koje se procenjuje da područje oko Minamitorishime sadrži rezerve dovoljne za 730, odnosno 780 godina potrošnje, postali su ključni materijali za modernu industriju i odbranu. Prema nekim procenama, japansko podvodno nalazište moglo bi sadržati više od 16 miliona tona retkih metala, što ga svrstava među najveće na svetu.
Dugo se trude za primat
Japanska trka ka resursnoj samodovoljnosti nije počela danas. Njeni koreni sežu u 2010. godinu, kada je diplomatska kriza sa Kinom ogolila ranjivost zemlje. Nakon incidenta između kineskog ribarskog broda i japanske obalske straže u blizini Senkaku ostrva, Kina je na oko dva meseca obustavila izvoz retkih metala u Japan. U to vreme, Tokio je više od 90 odsto svojih potreba zadovoljavao iz Kine. Embargo je izazvao paniku u industriji, posebno u automobilskoj, a cene retkih metala porasle su desetostruko u roku od godinu dana.
Ta kriza predstavljala je strateški šok. Dok su druge industrijske zemlje taj događaj posmatrale kao privremeni problem, Japan ga je shvatio kao strukturni signal. Prevelika zavisnost od jednog dobavljača, uz to i regionalnog rivala, predstavljala je egzistencijalni rizik za visoko industrijalizovanu ekonomiju.
Od tada je Japan radikalno promenio strategiju. Vlada je pokrenula niz mera: ulaganja u tehnologije koje smanjuju upotrebu retkih metala, razvoj alternativnih materijala, unapređenje reciklaže, kupovinu udela u rudnicima u inostranstvu – posebno u Australiji uz podršku kompaniji Lynas Corporation – kao i stvaranje strateških zaliha. Kao rezultat, zavisnost od Kine pala je na oko 50 odsto, što nijedna druga zemlja nije uspela da postigne.
Paralelno, na više frontova
Ključ uspeha ove strategije bio je njen integrisani pristup. Japan nije tražio samo nove dobavljače, već je paralelno radio na više frontova. Japanske kompanije su, uz podršku države, razvijale magnete koji koriste manje disprozijuma, dok su istovremeno podsticani istraživački programi za alternativne materijale. Suština je bila ne samo promeniti dobavljače, već i smanjiti samu potrebu.
Važnu ulogu odigrale su i zalihe. Japanska vlada je formirala strateške rezerve retkih metala kako bi ublažila eventualne poremećaje u snabdevanju. Iako to ne eliminiše zavisnost, omogućava dragoceno vreme industriji da se prilagodi bez trenutnog zastoja proizvodnje.
Dodatni faktor je visoka tehnološka integrisanost japanske ekonomije. Japan nije samo uvoznik sirovina, već i lider u njihovoj preradi u proizvode visoke dodatne vrednosti. Ta stručnost omogućila je inovacije i smanjenje intenziteta korišćenja kritičnih materijala – drugim rečima, sposobnost da se uradi više sa manje postala je konkurentska prednost.
Uprkos napretku, Japan nije potpuno eliminisao zavisnost od Kine, koja i dalje dominira globalnim procesom prerade, posebno teških retkih elemenata. U poslednjim mesecima tenzije između Tokija i Pekinga ponovo su porasle. Nakon izjava japanske premijerke Sanae Takaichi o mogućem vojnom odgovoru na kineski napad na Tajvan, Kina je počela da usporava ili ograničava izvoz retkih metala i povezanih materijala, što već utiče na japanske kompanije u automobilskoj, poluprovodničkoj i odbrambenoj industriji.
U tom kontekstu, misija kod Minamitorishime dobija još veći značaj. Eksploatacija morskog dna nije samo inženjerski izazov, već i jasna namera da se trajno smanji strateška ranjivost zemlje. Ipak, postoji problem: eksploatacija na dubini od 6.000 metara podrazumeva ogromne troškove i vrhunsku tehnologiju.
Ništa bez Amerikanaca
Tu na scenu stupaju Sjedinjene Američke Države. Tokom posete Tokiju prošlog oktobra, Takaiči i Donald Tramp potpisali su sporazum o saradnji u oblasti retkih metala i kritičnih minerala, poznat kao Tokijski okvir. Sporazum uključuje zajednička ulaganja, koordinaciju i formiranje zajedničke grupe za brzi odgovor na krize u lancima snabdevanja. Vašington će obezbediti finansijsku i tehnološku podršku za planirane operacije eksploatacije od 2026. godine, uz privilegovan pristup resursima.
Takaichi je ove obaveze potvrdila i tokom sastanka sa Trampom u Beloj kući 19. marta, a cilj joj je dodatno jačanje sporazuma. „Nadam se potpunoj posvećenosti SAD“, izjavila je japanska premijerka, pre nego što je krajem marta potpisala još jedan sporazum sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Ukoliko se industrijska eksploatacija pokaže ekonomski i ekološki održivom, Japan bi mogao da obezbedi stabilno snabdevanje i dodatno smanji zavisnost od Kine, koja i dalje ostaje dominantna u mnogim delovima sveta, uključujući i Evropu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
