Ovaj praznik prethodi sutrašnjem velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom. Na današnji dan se posti za dobro zdravlje.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
U Sremu se govorilo da se ovog dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
Kakva su verovanja i običaji za Krstovdan?
Narodno verovanje govori će se da se u ponoć, pred Bogojavljenje, nebo otvoriti i Bog se javiti ljudima. Čeka se ponoć, a potom se uz molitvu izgovara želja.
Kako Krstovdan nije crveno slovo, kućni poslovi nisu zabranjeni, a od davnina se u narodu ukorenio običaj da se na ovaj dan opere sav prljav veš i očisti kuća, tim pre što slede tri praznika kada bi ovakve poslove trebalo preskočiti: Bogojavljenje, Jovanjdan i nedelja.
Na Krstovdan su naši stari nekada osveštavali bosiljak, koji se cele godine čuvao u domu kako bi čuvao ukućane od negativne energije.
U 12 dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se 12 meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Prema predanju, u Bogojavljenskoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti. Tačno u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju.
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Kako su prvi hrišćani bili naznaka globalnog širenja religije, tako i Krstovdan prema narodnim verovanjima u Srba može dati naznake kakva će biti godina.
U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija.
Nakon liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.
U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama. Daje se deci sa verom da leči i štiti.
Majke na ovaj dan, sa molitvom u srcu, deci prave znak krsta na čelu od osvećenog ulja, a krstovdansku vodu će čuvati i decu umivati tokom cele godine – po potrebi.
Od Božića do Bogojavljenja se umesto, „Dobar dan“, komšije pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“, a na Bogojavljenje sa „Bog se javi!“.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
