Uzmete sapun, istrljate ruke 20 sekundi i isključite slavinu. Ali kada posegnete za zidom javnog toaleta, suočeni ste sa dve opcije: da iskoristite sušač za ruke ili da uzmete papirne ubruse iz automata. To može izgledati kao beznačajan izbor, ali način na koji sušite ruke može uticati na to šta se dešava sa mikroorganizmima i vlagom nakon što ih operete.
Dva medicinska stručnjaka su objasnili šta treba da znate o različitim metodama sušenja, kako se one upoređuju i šta je zaista važno kada pokušavate da održite ruke čistim.
Površina u domaćinštvu koju bi trebalo najčešće dezinfikovati, prema rečima lekara
Najhigijenskija metoda sušenja ruku?
Nije tako crno-belo kao što možda mislite: Koliko je neka metoda „higijenska“, prema nauci, zavisi od toga šta istraživači mere (u zavisnosti od studije). Neke studije razmatraju broj mikroorganizama koji ostaju na nečijim rukama nakon sušenja, dok druge mere koliko se bakterija, kapljica ili čestica raspršuje po prostoru.
Zbog toga ne postoji jasan pobednik u tome koja metoda sušenja ruku najbolje sprečava bolest. Zapravo, „CDC“ navodi da nema dovoljno naučnih dokaza da se utvrdi koja je metoda zaista efikasnija, naglašavajući da i sušači za ruke i papirni ubrusi deluju.
Problem sa sušačima za ruke
Ako vam je glavna briga minimiziranje širenja mikroorganizama u javnom toaletu, papirni ubrusi možda imaju prednost, objašnjava medicinska konsultantkinja dr Gejl Kliford. Studija iz 2014. godine koja je upoređivala papirne ubruse, brze mlazne sušače i konvencionalne sušače sa toplim vazduhom otkrila je da su mlazni sušači proizveli 4,5 puta više bakterija u okolnom vazduhu nego sušač sa toplim vazduhom. U poređenju sa papirnim ubrusima, proizveli su 27 puta više bakterija. Mlazni sušač je takođe proizveo najveću količinu raspršivanja kapljica.
„Mnoge eksperimentalne istraživačke studije pokazale su da brzi sušači sa mlaznim vazduhom proizvode veće količine raspršenih bakterija i kapljica u neposrednoj okolini u poređenju sa konvencionalnim sušačima sa toplim vazduhom“, kaže dr. Gejl Kliford, medicinski konsultant u „Paramount Wellness Retreat“ za sajt Martha Stewart. „Papirni ubrusi su proizveli najniže nivoe raspršenih bakterija i kapljica u nekima od uporednih studija.“
Ovi nalazi sugerišu da papirni ubrusi mogu biti razuman izbor kada vam je cilj da ograničite širenje mikroba u kupatilu (posebno ako je alternativa brzi mlazni sušač). Ali važno je napomenuti da istraživanje ne sugeriše da se to pretvara u manji rizik od infekcije, tako da nema potrebe izbegavati sušač za ruke ako je to dostupna opcija.
Šta je najvažnije
„Temeljno sušenje je primarni cilj“, kaže lekar sa sertifikatom dr Stiven Goldberg. „Nedovoljno osušene ruke imaju veću verovatnoću da prenesu mikroorganizme nego temeljno osušene.“
Ako koristite sušač za ruke, držite ruke pod strujom vazduha dok se potpuno ne osuše – ne samo kada nestane većina vode. Sa papirnim ubrusima, koristite dovoljno njih da uklonite svu očiglednu vlagu. I, iznad svega, nemojte brisati sveže oprane ruke o svoju odeću, kaže Goldberg. Ovo ih može ponovo kontaminirati, posebno ako vaša odeća nije baš sveža.
„Bez obzira na metodu, najbolja mera prevencije su potpuno suve ruke“, kaže Goldberg. „Odlazak sa vlažnim rukama povećava rizik od sakupljanja i prenošenja klica. Tako je, metoda koja nije idealna, a koja vam suši ruke, bolja je nego da ih ostavite vlažnim.“
