Lekovi poput Mounjara, Wegovyja, Ozempica i Saxende poslednjih godina postali su toliko popularni da se o njima priča gotovo kao o običnom načinu za skidanje kilograma. Međutim, novi podaci iz Velike Britanije ponovo su otvorili pitanje njihovih neželjenih dejstava.
I ovde je važno odmah razjasniti jednu stvar: prijavljen smrtni ishod nije isto što i dokaz da je lek izazvao smrt.
Britanska Agencija za lekove i zdravstvene proizvode (MHRA) vodi sistem Yellow Card, preko kojeg lekari, pacijenti, članovi porodice i farmaceutske kompanije mogu da prijave svaku sumnju da je neki lek izazvao neželjenu reakciju. Sam regulator upozorava da se iz tih podataka ne može zaključiti da je upravo lek bio uzrok određenog zdravstvenog problema ili smrti.
Najnoviji broj je veći od 216
Broj od 216 prijava sa smrtnim ishodom, koji se ovih dana ponovo pojavljuje u medijima, odnosi se na raniji presek podataka. U avgustovskom pregledu podataka za tirzepatid, semaglutid i liraglutid ukupno je zabeleženo 224 prijava sa smrtnim ishodom. U istom preseku navedeno je 19.321 ozbiljnih i 83.480 neozbiljnih prijava.
MHRA svoje baze redovno ažurira, ali navodi da može postojati oko mesec dana kašnjenja između trenutka kada se neželjena reakcija prijavi i kada se pojavi u javnom prikazu podataka.
Prethodno objavljeni podaci pokazivali su 120 prijava smrti uz tirzepatid, odnosno Mounjaro, 59 uz semaglutid, koji se nalazi u Wegovyju, Ozempicu i Rybelsusu, i 37 uz liraglutid, poznat između ostalog pod imenom Saxenda. Ukupno je tada bilo 216 takvih prijava.
Ali ni te brojke ne treba čitati kao „216 ljudi umrlo je od ovih lekova“. Yellow Card beleži sumnju, a ne potvrđenu uzročno-posledičnu vezu.
Još jedna važna stvar koju naslovi često preskoče
Kada vidite podatak o više od 158.000 neželjenih reakcija, ni to ne znači nužno 158.000 pacijenata.
Jedna osoba može u istoj prijavi imati, na primer, mučninu, bol u stomaku i povraćanje, pa se beleži više reakcija u jednom slučaju. MHRA zato odvojeno prikazuje broj prijava i broj pojedinačnih reakcija.
Uz to, ovi lekovi nisu svi korišćeni samo za mršavljenje. Semaglutid i liraglutid koriste se i kod dijabetesa, dok je tirzepatid namenjen i lečenju dijabetesa tipa 2. MHRA takođe napominje da nisu svi lekovi iz ove grupe odobreni za kontrolu telesne težine.
Najčešće su mučnina, povraćanje i problemi sa varenjem
Kod GLP-1 terapije najčešće se prijavljuju upravo probavne tegobe, mučnina, povraćanje, dijareja i zatvor. One su kod većine ljudi blage ili umerene i prolazne, ali ponekad mogu da dovedu do ozbiljne dehidratacije i potrebe za bolničkim lečenjem.
Mnogo ozbiljniji, mada ređi problem jeste akutni pankreatitis, odnosno upala pankreasa.
MHRA je početkom 2026. dodatno pojačala upozorenje za ovu grupu lekova zbog retkih slučajeva teškog, nekrotizujućeg, pa i smrtonosnog pankreatitisa. Od 2007. do oktobra 2025. britanskom regulatoru bilo je prijavljeno 1.296 slučajeva pankreatitisa povezanih sa sumnjom na GLP-1 terapiju, od kojih je 19 imalo smrtni ishod.
Posebno treba obratiti pažnju na jak i uporan bol u stomaku koji može da se širi prema leđima, naročito ako ga prate mučnina i povraćanje. MHRA savetuje da se u takvoj situaciji odmah potraži medicinska pomoć.
Regulator ipak ne kaže da su ovi lekovi „opasni“
Upravo je to deo priče koji lako nestane iza velikog broja u naslovu.
MHRA i dalje navodi da, prema trenutno dostupnim dokazima, koristi GLP-1 lekova nadmašuju njihove rizike kada se koriste za odobrene namene i uz odgovarajući medicinski nadzor. Milioni recepata izdati su u Velikoj Britaniji, pa i sam regulator upozorava da broj prijava mora da se posmatra u kontekstu ogromnog broja ljudi koji koriste ovu terapiju.
Zato ove podatke ne treba ni ignorisati, ali ni pretvarati u poruku da će lek dovesti do smrtnog ishoda.
Ako neko već koristi semaglutid, tirzepatid, liraglutid ili drugi lek iz ove grupe, ne treba samoinicijativno da prekida propisanu terapiju zbog ovih naslova. MHRA savetuje da se terapija nastavi kako je propisana, a da se o svakoj zabrinjavajućoj reakciji razgovara sa lekarom ili farmaceutom.
I možda je to najvažnija poruka cele priče: ovo nisu bezazlene „injekcije za skidanje nekoliko kilograma“, već pravi lekovi sa jasnim koristima, ali i mogućim neželjenim dejstvima, zbog čega treba da se koriste uz medicinski nadzor.
