Većina ljudi svesna je da se po vrućini lošije spava, no uticaj visokih temperatura na apetit često ostaje u drugom planu.
Mnogi tokom toplotnog talasa primećuju promene u prehrambenim navikama i želju za drugačijom vrstom hrane.
Dr. Lusi Huper, doktorka opšte prakse i suosnivačica londonske poliklinike Coyne Medical, za The Independent je otkrila uzroke smanjenog apetita i načinima prilagođavanja.
Kako vrućina utiče na apetit?
Dr. Huper objašnjava da se iza smanjene želje za hranom tokom vrućina nalazi nekoliko telesnih mehanizama. Jedan od glavnih razloga je reakcija mozga. „Mozak funkcioniše kao termometar. U njemu se nalaze nervne ćelije koje, kada detektuju da je telo pregrejano, šalju hemijske signale za smanjenje apetita“, kaže Huper.
Smanjen apetit može biti i posledica promena u cirkulaciji dok se telo pokušava rashladiti. „Kada nam je vruće, krv se preusmerava iz probavnog sistema prema koži kako bi se izazvalo znojenje i hlađenje. To usporava probavu i može dovesti do slabijeg apetita, a kod ekstremnih vrućina i do blage mučnine“, objašnjava ona.
Na apetit utiču i hormoni. „Rasprave o lekovima za mršavljenje poput Manđara pokazale su koliki uticaj crevni hormoni imaju na apetit. Tokom toplotnih talasa, posebno ako vežbamo, ti hormoni mogu dodatno smanjiti želju za hranom“, navodi Huper.
Na kraju, tu je i pitanje unutarnje temperature. „Sama probava hrane podiže unutarnju temperaturu tela. Ako vam je već vruće, prirodni mehanizam je izbegavanje dodatnog zagrejavanja koje donosi obrok“, dodaje.
Ko je najosetljiviji?
Nisu svi jednako podložni smanjenju apetita na vrućini. „Deca i starije osobe osetljiviji su na vrućinu i bolesti povezane s njom zbog svoje fiziologije. U rizičnoj grupi su i osobe s hroničnim bolestima, poput srčanih i plućnih bolesnika“, kaže Huper. „Ove simptome češće će osetiti i sportisti te ljudi koji rade na otvorenom.“
Doktorka dodaje da će jači uticaj osetiti i osobe koje koriste lekove za regulaciju težine (GLP-1), jer oni sami po sebi deluju na crevne hormone. „Kod ljudi koji se već bore s apetitom i koriste takve lekove, vrućina može dodatno smanjiti ionako male obroke“, pojašnjava.
Saveti za lakše prilagođavanje
Dr. Huper nudi nekoliko praktičnih saveta za ublažavanje ovih pojava.
- Prilagođavanje vremena obroka: „Razmislite o obrocima u hladnijim delovima dana, primera radi rano ujutro ili kasno uveče. U toplijim zemljama, poput Španije, ljudi obično večeraju vrlo kasno.“
- Manji, ali češći obroci: „Budući da vam je apetit slabiji, teško ćete pojesti obilan obrok. Zato je bolje jesti manje, ali češće međuobroke“, sugeriše.
- Hidratacija je ključna: „Pijte dovoljno vode, redovno i u malim gutljajima, ne čekajući da osetite žeđ. Tamniji urin i ređe mokrenje jasan su znak da treba piti više“, savetuje Huper.
- Važan je i odabir hrane: „Ako vam je već vruće, velika porcija tople testenine ili ljuti kari verovatno će vam samo pogoršati stanje. Birajte hladnija jela poput salata, lubenice ili voćnih sladoleda“, preporučuje. Uprkos smanjenom apetitu, ne treba zaboraviti na energiju. „Telu su i dalje potrebni ugljeni hidrati i proteini, stoga pazite da ih unosite dovoljno.“
- Multivitamini: „Ako osećate da ne unosite dovoljno hranljivih materija, multivitamini iz apoteke mogu biti od pomoći“, kaže Huper.
Za kraj, upozorava kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć. „Ako primetite da ne mokrite redovno, ne možete uneti dovoljno tečnosti ili hrane, osećate slabost i ne možete obavljati svakodnevne aktivnosti, obavezno se javite svom lekaru“, zaključuje.
