Stres utiče i na mentalno i na fizičko zdravlje, a može povisiti i nivo šećera u krvi. Endokrinolog dr. Kristofer Alkorn objašnjava da stres aktivira odgovor „bori se ili beži“. „To telu signalizuje da oslobodi više šećera u krvotok kako bi on, po potrebi, bio dostupan za energiju“, kaže za Parade.
Endokrinološkinja dr. Džesika Garsija dodaje da hronični stres može dovesti do povišenog šećera i smanjene osetljivosti na insulin, dok dr. Sirin Pandej upozorava da je posebno problematičan kod dijabetesa i predijabetesa.
„Taj odgovor je koristan u kratkim intervalima, ali kada stres postane hroničan, može dovesti do povišenog šećera u krvi i smanjiti osetljivost tela na insulin“, navodi dr. Garsija. Šest endokrinologa za Parade otkrilo je da u stresnim danima prvenstveno biraju proteine, nezasićene masti i vlakna.
Doručak kao temelj
Svih šest lekara stresne dane započinje doručkom s proteinima, nezasićenim mastima i vlaknima, a petoro najčešće bira grčki jogurt s bobičastim voćem i čija semenkama.
„Svako jutro nastojim započeti uravnoteženim doručkom s proteinima, vlaknima i zdravim mastima. To mi pomaže održati stabilnu energiju kroz celo prepodne“, podelila je endokrinološkinja dr. Nairi Berner. Dr. Alkorn pritom bira poznate namirnice koje mu neće izazvati probavne smetnje.
Dr. Rekha Kumar bira tortilju od celovitog pšeničnog zrna s belancima, fetom i spanaćem, dok dr. Ajuši Diksit jede omlet s povrćem, pola avokada i bobičasto voće.
„Često sačuvam polovinu za sredinu prepodneva. Time sprečavam pad šećera u krvi i održavam energiju tokom uzastopnih sastanaka ili pregleda pacijenata“, objašnjava dr. Kumar. Dodaje da na posao nosi vodu s kreatinom i elektrolitima kako bi pridonela hidraciji.
Prehrambene strategije za stresne periode
Svih šest lekara savetuje da se obroci ne preskaču. Dr. Pandej preporučuje kombinovanje proteina, nezasićenih masti i složenih ugljenih hidrata, poput integralnih krekera s puterom od kikirikija ili smeđeg pirinča s mesom, te izbegavanje visoko prerađene hrane. Dr. Diksit preporučuje i manje kofeina ujutru te alkohola uveče.
Dr. Alkorn savetuje planiranje obroka unapred i izbegavanje prejedanja, koje može uzrokovati malaksalost i uticati na šećer u krvi. „Jedite dok ne osetite sitost, ali ne i prepunjenost, otprilike do 80 odsto“, kaže.
Šta još pomaže?
Dr. Diksit preporučuje kratku šetnju nakon jela, dok dr. Pandej savetuje i aktivnosti koje ublažavaju stres. „Meditacija, vežbe disanja, slušanje umirujuće muzike i razgovor s prijateljima ili porodicom mogu pomoći sniziti hormone stresa“, tvrdi dr. Pandej.
Važan je i kvalitetan san. „San je jedan od najviše potcenjenih faktora. Čak i samo jedna noć lošeg sna može učiniti telo otpornijim na insulin idućeg dana“, upozorava dr. Garsija. Zaključuje: „Jedna od najvećih zabluda je da se kontrola šećera u krvi svodi samo na izbegavanje šećera. Zapravo je reč o brizi za celokupno zdravlje.“
