Tehnike dugog i zdravog života više nisu rezervisane samo za vrhunske sportiste. Danas su nam nadohvat ruke. Od naprednih suplemenata koji deluju na mitohondrije i zdravih napitaka s probioticima, preko onlajn nutricionističkih saveta za dugovečnost, pa sve do specijalizovanih protokola za dugovečnost.
Međutim, ovaj način života pronašao je svoje mesto i izvan teretana i poliklinika. Tako sada možete da izaberete luksuzni velnes resort kao destinaciju za godišnji odmor, izlazak u noćni klub možete da zamenite posetom recovery klubu, a nije neobično ni da vaš prvi sastanak bude velnes date.
Međutim, kada su u pitanju zdravlje i vežbanje, vitalnost tela se ponekad previše komplikuje. Glavni stubovi dugovečnosti zapravo nisu toliko složeni niti skupi kao što se na prvi pogled čini. Upravo je to još jednom pokazalo novo istraživanje koje je predvodio tim sa Harvarda, nedavno objavljeno u stručnom časopisu British Journal of Sports Medicine.
Iako već dugo znamo da nam aerobni trening, odnosno kardio, pomaže da živimo duže, naučnici su sada isto priznanje odali potpuno drugačijoj vrsti aktivnosti. Ako se pitate šta je bolji izbor za dug život, kardio ili trening snage, odgovor bi mogao da vas iznenadi.
Šta je tačno otkrilo istraživanje sa Harvarda o dugovečnosti?
Reč je o metastudiji u kojoj su naučnici analizirali tri velika istraživanja koja su pratila čak 147.374 odrasle osobe tokom perioda od 30 godina. Rezultati su pokazali da su vežbe snage ključan, a često zanemaren faktor za dug život.
Osobe koje su trenirale snagu između 90 i 119 minuta nedeljno, tek nešto manje od dva sata, imale su izvanredne zdravstvene rezultate u poređenju s onima koje nisu radile vežbe s otporom. Među najvažnijim zaključcima izdvajaju se:
- 13% manji rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga.
- 19% manji rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim bolestima.
- 27% manji rizik od smrti usled neuroloških bolesti, poput demencije.
Šta je onda bolje za dugovečnost: kardio ili vežbe snage?
Iako je kardio trening i dalje snažan samostalan pokazatelj dugog života, najveća korist zabeležena je kada su ove dve aktivnosti spojene. Ispitanici koji su redovno kombinovali aerobne vežbe i vežbe snage, koje bismo sada već mogli da nazovemo vežbama s otporom za dugovečnost, imali su čak 45% manji rizik od prerane smrti u poređenju s onima koji su vodili sedelački način života.
Ovi podaci jasno pokazuju da je odgovarajući trening za dugovečnost zapravo nepotpun bez tegova ili rada s težinom sopstvenog tela.
Osim što štiti od ozbiljnih bolesti, ova vrsta treninga poboljšava funkcionalnu spremnost tela. Kako starimo, uobičajeni svakodnevni pokreti, poput čučnja da biste se obuli ili posezanja za čašom na najvišoj polici, postaju teži i bolniji.
Vežbe snage pomažu nam da zadržimo vitalnost, pokretljivost i samostalnost, kako bismo do duboke starosti mogli da radimo ono što volimo. I nikada nije kasno. Ako još uvek ne praktikujete vežbe s otporom, svaki dan je pravi trenutak da počnete. Dobra vest je da ne morate odmah da odete u teretanu. Počnite kod kuće s osnovnim pokretima poput čučnjeva, sklekova ili iskoraka na nisku stepenicu, koristeći težinu sopstvenog tela. Kako budete napredovali, dodajte elastične trake ili lagane bučice, ali ove vežbe ipak u početku radite s ličnim trenerom dok ne naučite da ih izvodite pravilno. Za najbolje rezultate i sprečavanje povreda uvek je pametno posavetovati se s ličnim trenerom ili fizioterapeutom, a u misiji zvanoj dugovečnost doslednost je najvažnija stavka.
