Visoke temperature i boravak na suncu često mogu biti praćeni neprijatnom glavoboljom. Ipak, sama vrućina najčešće nije direktan uzrok bola, već su problem faktori koji dolaze zajedno sa njom – nedostatak tečnosti, predugo izlaganje suncu, iscrpljenost organizma ili pregrevanje tela.
Pravilna hidratacija, rashlađivanje i izbegavanje najvećih vrućina mogu značajno pomoći u prevenciji i ublažavanju simptoma.
Zašto se javlja glavobolja tokom vrućina?
Jedan od najčešćih razloga je dehidracija. Kada telo izgubi više tečnosti nego što unese, dolazi do promena u organizmu koje mogu izazvati glavobolju. Tokom toplih dana ili fizičke aktivnosti, telo se hladi znojenjem, pri čemu se gube voda i elektroliti.
Ako se izgubljena tečnost ne nadoknadi, mogu se javiti glavobolja, umor, vrtoglavica i pogoršanje postojećih problema poput migrene.
Pored dehidracije, glavobolju mogu izazvati i druga stanja povezana sa toplotom, kao što su toplotna iscrpljenost i toplotni udar. Među čestim okidačima su i dugo izlaganje jakom suncu ili svetlosti, nedostatak sna, alkohol, kao i nepravilno držanje tela.
Simptomi koji ukazuju na pregrevanje organizma
Glavobolja izazvana visokim temperaturama često se javlja zajedno sa drugim znacima upozorenja.
Kod toplotne iscrpljenosti mogu se pojaviti:
- pojačano znojenje,
- mučnina ili povraćanje,
- vrtoglavica,
- grčevi u mišićima,
- slabost i iscrpljenost,
- hladna i lepljiva koža,
- ubrzan, ali slab puls,
- kratkotrajan gubitak svesti.
Toplotni udar je ozbiljnije stanje i zahteva hitnu reakciju. Posebno treba obratiti pažnju ako se uz glavobolju pojave visoka telesna temperatura, vruća i suva koža, zbunjenost, ubrzan rad srca, mučnina ili crvenilo kože.
U tim situacijama potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Kako prepoznati dehidraciju?
Osim glavobolje, nedostatak tečnosti može izazvati:
- jaku žeđ,
- suva usta i usne,
- suvu kožu,
- tamniju boju urina,
- umor,
- vrtoglavicu,
- ređe mokrenje i smanjeno znojenje.
Kod težih oblika dehidracije mogu se javiti zbunjenost, nesvestica, ubrzan rad srca, ubrzano disanje i znaci šoka, kada je neophodno odmah se obratiti lekaru.
Vrućina može biti okidač za migrenu
Kod osoba koje imaju migrene, visoke temperature, jako svetlo i dehidracija mogu dodatno pokrenuti napad.
Migrena se najčešće prepoznaje po jakoj, pulsirajućoj boli na jednoj ili obe strane glave, a često je prate mučnina, povraćanje i osetljivost na svetlost. Kod nekih ljudi pojavljuje se i aura – prolazne promene vida ili drugi neurološki simptomi pre same glavobolje.
Kako sprečiti glavobolju tokom vrelih dana?
Postoji nekoliko jednostavnih navika koje mogu pomoći da se izbegnu glavobolje izazvane vrućinom:
Rashladite organizam – Tokom najtoplijeg dela dana pokušajte da budete u hladu ili zatvorenom prostoru. Pravite češće pauze ako morate da boravite napolju i fizičke aktivnosti planirajte ujutru ili kasnije uveče. U zatvorenim prostorijama mogu pomoći klima uređaji i ventilatori.
Pijte dovoljno vode – Nosite flašicu vode sa sobom i unosite tečnost tokom celog dana. Posebno obratite pažnju tokom fizičke aktivnosti i dugog boravka na suncu.
Preporučuje se ograničavanje alkohola, kao i velikih količina napitaka sa šećerom i kofeinom, jer mogu doprineti gubitku tečnosti.
Reagujte čim primetite prve simptome – Ako osetite umor, glavobolju ili vrtoglavicu, nemojte čekati da se stanje pogorša. Sklonite se na hladnije mesto, odmorite, popijte vodu i pokušajte da rashladite telo.
Šta može pomoći kada se glavobolja već pojavi?
Kada glavobolja nastane zbog vrućine ili dehidracije, najvažniji koraci su odmor, rashlađivanje i unos tečnosti.
Lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta mogu pomoći kod povremenih glavobolja, ali njihova prečesta upotreba može pogoršati problem. Kod učestalih glavobolja najbolje je razgovarati sa lekarom.
Pomoći mogu i dovoljno sna, pravilna ishrana, smanjenje stresa i korekcija držanja tela.
Nekim osobama prija boravak u tihoj, tamnoj i hladnoj prostoriji sa zatvorenim očima, posebno kada je glavobolja povezana sa jakim svetlom i visokim temperaturama.
Ako se glavobolje često ponavljaju, menjaju svoj karakter ili postaju jače nego ranije, važno je potražiti savet lekara.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se prvi put javlja jaka migrenska glavobolja ili ako se kod osoba koje već imaju migrene promeni učestalost i intenzitet napada.
Kod simptoma toplotnog udara, poput zbunjenosti, jake slabosti, vrtoglavice ili gubitka svesti, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.
