Post je poslednjih godina postao popularan način ishrane, no neke metode uključuju znatno duži period bez hrane od uobičajenog povremenog posta. Lekari upozoravaju da duži postovi mogu uticati na organizam na različite načine te da nisu prikladni za svakoga.
Lekar dr. Donald Grant objasnio je šta se događa tokom 36-satnog posta. „Nakon 36 sati, telo je verovatno iscrpilo većinu dostupne glukoze, što znači da će se za energiju početi oslanjati na pohranjene masnoće“, navodi dr. Grant za Unilad. Dodaje da tokom tog perioda može doći do pada šećera u krvi, što može uzrokovati glavobolju, slabost, umor, razdražljivost i poteškoće s koncentracijom.
Rizici i bezbedan prekid posta
Prema rečima dr. Granta, mnogi simptomi povezani s postom zapravo su posledica dehidracije. „Ključno je piti puno tečnosti kako bi sve prošlo bezbedno“, ističe. Takođe upozorava da produženi post nije prikladan za svakoga.
„Produženi post stavlja telo pod stres, stoga bi svako s hroničnim zdravstvenim stanjem, osobe koje redovno uzimaju lekove ili pak trudnice i dojilje uvek trebali potražiti lekarski savet pre pokušaja takvog posta“, kaže.
Posebno naglašava oprez kod osoba s dijabetesom ili istorijom poremećaja ishrane. Napominje da post treba odmah prekinuti ako se pojave ozbiljniji simptomi. „Osobe koje poste trebale bi ga odmah prekinuti ako osete zbunjenost, znakove izražene dehidracije ili ako postanu izrazito slabe“, savetuje dr. Grant.
Jednako je važno i kako se post završava. Iako mnogi nakon dugog perioda bez hrane požele pojesti obilan obrok, dr. Grant preporučuje drugačiji pristup. Kako bi se izbegla mučnina, povraćanje i probavne smetnje, savetuje da se post prekine „uravnoteženim obrokom, uz daljnji prioritet na hidraciji“.
