Možda zvuči čudno, ali stručnjaci upozoravaju da mnogi ljudi danas imaju problem koji se naziva „sindrom mrtve zadnjice“ i često toga nisu ni svesni. Zato ćete verovatno poželeti da ustanete dok budete čitali ovaj tekst.
Iako svi znamo da celodnevno sedenje može da izazove bolove u leđima, vratu, loše držanje i druge probleme, stručnjaci upozoravaju da može negativno da utiče i na deo tela o kojem se mnogo manje priča – zadnjicu.
Mnogi ljudi primećuju utrnulost ili bol u zadnjici nakon dugog sedenja, a ovo stanje je poznato kao glutealna amnezija, odnosno „sindrom mrtve zadnjice“.
Arlen Rej, fizioterapeut i direktor ambulantne fizikalne i radne terapije u „Hackensack Meridian JFK Johnson Rehabilitation Institute“, objasnio je da kod ovog sindroma glutealni mišići postepeno slabe.
„To se uglavnom dešava zbog načina života, posebno kod ljudi koji dugo sede“, rekao je Rej. „U suštini, gluteusi prestaju pravilno da se aktiviraju, dok kukovi i zadnja loža postaju zategnuti“, dodao je.
Slično objašnjenje dala je i Dženifer O’Konel, fizijatar iz „Hospital for Special Surgery“. „Kada dugo sedite, mišić iliopsoas ostaje skraćen jer je stalno u zategnutom položaju, dok gluteus medijus slabi jer praktično ništa ne radi dok sedite“, objasnila je doktorka O’Konel za portal „Huffpost“.
Dodala je da vremenom ova slabost može da dovede i do oštećenja tetiva, kao i da svakodnevno viđa više pacijenata sa ovim problemom. Ipak, stručnjaci naglašavaju da posao za računarom ne znači automatski da ćete razviti ovaj sindrom. „Problem se najčešće javlja kod ljudi koji ne rade dovoljno vežbi za jačanje gluteusa i istezanje kukova i zadnje lože“, rekao je Rej.
On ističe da čak i ljudi koji redovno treniraju mogu imati ovaj problem ako tokom treninga zanemaruju mišiće zadnjice. S druge strane, neko ko dugo sedi, ali često ustaje i kreće se tokom dana, možda nikada neće razviti simptome.
Sindrom mrtve zadnjice najčešće se manifestuje kao bol ili utrnulost u zadnjici. Prema rečima stručnjaka, simptomi mogu uključivati i peckanje koje se spušta niz nogu, bol u jednoj ili obe strane zadnjice, ali i bolove u leđima i kukovima.
„Gluteusi su veoma važni za ravnotežu, stabilnost i držanje tela, pa njihova slabost može da izazove probleme i sa kolenima ili skočnim zglobovima“, upozorio je Rej.
Ljudi sa ovim sindromom često imaju poteškoće pri penjanju uz stepenice, izvođenju iskoraka ili čak ustajanju iz stolice.
Osobe koje mnogo sede imaju veći rizik da razviju ovaj problem, pa stručnjaci preporučuju češće ustajanje i kretanje tokom dana.
Doktorka O’Konel savetuje da ljudi ustanu bar pet minuta na svakih pola sata sedenja. Ako nemate sto za rad u stojećem položaju, dovoljno je da prošetate po kancelariji, sipate vodu ili uradite nekoliko kratkih vežbi istezanja.
Rej preporučuje vežbe koje aktiviraju gluteuse, poput mosta, čučnjeva, iskoraka i vežbi „školjke“. Joga položaji poput „goluba“, „stolice“ ili istezanja kukova takođe mogu pomoći.
„Važno je ne samo istezati mišiće, već ih i jačati“, naglasio je Rej. Stručnjaci upozoravaju da se ljudi često fokusiraju samo na istezanje kada osete bol, ali to ponekad može dodatno pogoršati problem.
Ako bol ne prolazi nekoliko dana ili ozbiljno utiče na kvalitet života, lekari savetuju odlazak kod stručnjaka.
„Ako vas bol budi noću ili vam otežava svakodnevni život, obavezno se javite lekaru“, rekla je doktorka O’Konel.
