U našem ubrzanom svetu često se savetuje da pojednostavite svoje rutine i mentalno „plovite“ kroz izazove kako biste smanjili stres.
Međutim, optimizovanje života do tačke u kojoj vam je zapravo dosadno može doneti više štete nego koristi. Vaš mozak zapravo ima koristi od određene doze teškoća i izazova.
Srećom, nisu vam potrebne previše komplikovane aplikacije niti uređaji za neurofidbek da biste unapredili svoje kognitivno zdravlje.
Zamolili smo stručnjake iz oblasti neuronauke da podele uobičajene, svakodnevne hobije koji mogu na značajan način da ojačaju vaš mozak. Ovo su aktivnosti koje oni lično najviše preporučuju kako biste dugoročno ostali aktivni, prilagodljivi i mentalno oštri.
Pridružite se čitalačkom klubu
Za početak, uzmite svoj elektronski čitač ili, još bolje, pridružite se čitalačkom klubu kako biste čitanju dodali i društvenu komponentu.
„Izlaganje širokom spektru literature može vam otkriti nove perspektive i drugačiji način posmatranja sveta“, kaže Stejsi Vernon, licencirani profesionalni savetnik i glavni kouč u centru ,,Center for Brain Health“ za Real Simple. „Razmišljanje o novim idejama dovodi u pitanje ustaljene obrasce razmišljanja i jača sposobnost mozga za inovaciju.“
Nakon što završite knjigu, Vernonova preporučuje da se zapitate koje dve teme ili važne pouke vam se najviše izdvajaju. „Sažmite svoj uvid i podelite ga. Razmislite kako biste ove nove informacije mogli da primenite u svakodnevnom životu“, kaže ona i dodaje koliko je korisno obraditi različite perspektive i zaista pokušati da ih razumete, čak i kada se sa njima ne slažete.
Boravite u prirodi
Premestite svoje hobije napolje radi boljeg zdravlja mozga! „Pronađite grupu posvećenu planinarenju, biciklizmu ili posmatranju ptica — sve se računa“, kaže Vernonova. „Kada ljudi provode vreme u prirodnom okruženju, mozak pokazuje znake smanjenog stresa, manjeg mentalnog napora i bolje emocionalne regulacije. Boravak u prirodi takođe može stvoriti osećaj divljenja i zadivljenosti, što podstiče mentalnu fleksibilnost i kreativnost.“
Dok se bavite aktivnostima na otvorenom, potrudite se da primetite nove ili skrivene izvore lepote u svom prirodnom okruženju. „Podelite to posebno zapažanje sa nekim drugim“, kaže Vernonova. To će pomoći da se dodatno učvrste i početne koristi koje priroda ima za mozak i društvena povezanost. Ako postoje fizička ograničenja, Vernon preporučuje čak i samo gledanje fotografija prirode, za koje kaže da mogu pružiti sličan podsticaj.
Volontirajte
Podrška nekom cilju ili volontiranje predstavlja vredan hobi, posebno kada istraživanja pokazuju da može smanjiti stres, negativnost, pa čak i kognitivno opadanje.
„Osećaj svrhe u životu snažan je pokazatelj boljeg zdravlja mozga“, kaže Vernonova. „Istražite svoje osnovne vrednosti i način na koji one daju smisao vašem životu. Tražite tačke povezivanja sa drugima koji mogu imati drugačije perspektive.“ Neki uobičajeni i lako dostupni primeri volontiranja uključuju rad u lokalnoj narodnoj kuhinji, pridruživanje inicijativi za zajedničku baštu ili mentorstvo u lokalnoj grupi za decu.
Organizujte veče društvenih igara
Neke društvene igre su lake, dok su druge dovoljno izazovne da vas angažuju bez izazivanja frustracije ili mentalnog zamora. „Fokusiranje na izazovnu slagalicu ili igru podstiče razmišljanje o mogućnostima i inovaciju“, kaže Vernonova. „Birajte zabavne igre koje zahtevaju donošenje odluka, rešavanje problema i složenije oblike razmišljanja.“
Vernonova brzo ističe da neke zabavne slagalice i igre (posebno onlajn) održavaju mozak „zaposlenim“, ali bez podsticanja dubljeg razmišljanja. Kako bi se izbegao taj efekat mentalnog autopilota, preporučuje redovno menjanje vrsta igara koje igrate i izazivanje sebe novim formatima ili strategijama.
Takođe napominje da večeri društvenih igara predstavljaju još jednu priliku za upoznavanje i povezivanje sa različitim ljudima, što igra važnu ulogu u dugoročnom zdravlju mozga i emocionalnom blagostanju. Izađite iz svoje zone komfora i pozovite ljude različitih interesovanja kako bi takmičenje bilo dinamičnije.
Naučite da svirate muzički instrument
Učenje sviranja muzičkog instrumenta odličan je hobi za vaš mozak. (Da li je iko iznenađen?) „To zahteva da mozak obrađuje nove informacije, gradi memoriju, prepoznaje obrasce i razvija nove veštine“, kaže doktor Vilijam Nilds, lekar primarne zdravstvene zaštite i glavni medicinski direktor u centru ,,Grey Matters: Precision Brain Health Centers“. „Čak i ako ste talentovani za muziku, uvođenje nečeg novog može dodatno izoštriti vaš mozak.“
Povezanost između bavljenja muzikom i zdravlja mozga proučavana je više puta. „Muzičko obrazovanje dovodi do nekih od najdoslednijih strukturnih promena u mozgu koje smo dokumentovali“, kaže doktorka Emil Radit, neuronaučnica i izvršna direktorka kompanije ,,Samphire Neuroscience“. „Kod muzičara se primećuje povećan volumen sive mase u motornom, auditivnom i vizuospacijalnom korteksu. Sviranje instrumenta predstavlja višestruki trening za mozak — uključuje finu motoriku, obradu zvuka, radnu memoriju i emocionalnu regulaciju — što je retkost u svakodnevnim aktivnostima.“
Ovi efekti su najizraženiji kod ljudi koji su počeli da sviraju još kao deca. Međutim, Radite nas uverava da i odrasli koji tek počinju mogu ostvariti merljive kognitivne koristi, samo sporijim tempom.
Naučite novi jezik
Učenje novog jezika, baš kao i učenje muzičkog instrumenta, odraslima je teže nego deci. Upravo zato su ovakvi hobiji toliko korisni ako imate strpljenja da im ostanete posvećeni. „Dvojezičnost se povezuje sa odlaganjem pojave demencije za četiri do pet godina“, kaže Raditova. „Čak i odrasli koji uče novi jezik mogu ojačati izvršnu kontrolu prefrontalnog korteksa. Neprestano potiskivanje jednog jezika kako bi se koristio drugi predstavlja svojevrsni trening inhibicione kontrole. Nikada nije kasno da počnete sa aplikacijom Duolingo!“
Počnite da plešete
Mnogi mentalno zahtevni hobiji mogu zaštititi zdravlje mozga kako starimo, ali nemaju sve fizičke aktivnosti isti efekat. „Ples je jedina fizička aktivnost koja je pokazala zaštitni efekat protiv demencije u velikoj dugoročnoj studiji“, kaže Raditova. Takva aktivnost izaziva motoričko sekvenciranje i prostornu orijentaciju, a istovremeno povećava društvenu angažovanost.
Ako nikada ranije niste plesali, počnite sa stilovima pogodnim za početnike, poput zumbe, koju najpre možete isprobati onlajn kako biste naučili korake bez osećaja preopterećenosti. Ali ako ples nije za vas, nema razloga za brigu! Zaključak o plesu potiče iz jedne studije, dok druga istraživanja i dalje pokazuju da bilo koja redovna fizička aktivnost može doprineti dugoročnom zdravlju mozga.
Promenite postojeće hobije
Najbolja vest od svih: svom mozgu možete pomoći tako što ćete isprobati bukvalno bilo koji novi hobi ili čak pristupiti poznatim aktivnostima na drugačiji način.
„Važno je da neprestano izazivate mozak zanimljivim zadacima koji su vam nepoznati, a to možete postići čak i kroz hobije koje već volite“, kaže doktor Nilds. „Ako šetate ili vozite bicikl, krenite drugom rutom. Pokušajte da se snalazite bez GPS-a. Ako rešavate ukrštene reči ili sudoku, probajte da uvedete šah, skrebl, kartaške igre, strateške igre ili anagrame kako biste uključili različite vrste razmišljanja i mentalne fleksibilnosti.“
Glavni cilj je izazvati mozak novim iskustvima, što može pomoći u stimulisanju novih neuronskih puteva i jačanju moždanih funkcija.
„Zajednička karakteristika hobija koji najviše angažuju mozak jeste to što od njega traže nešto što obično ne radi — nove motoričke obrasce, nove simboličke sisteme i nove zahteve za pažnjom“, kaže Raditova. „Pasivna konzumacija sadržaja, čime provodimo veći deo dana, jednostavno nije dovoljna.“ Drugim rečima, manje je važno koji ćete hobi izabrati, a mnogo važnije da vas ta aktivnost tera da se prilagođavate, rešavate probleme i ostanete mentalno angažovani.
