Dodaci ishrani s vitaminom D mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska, posebno kod starijih osoba, no visoke doze ne donose dodatne koristi u poređenju s preporučenim dnevnim unosom. Pokazalo je to novo istraživanje koje se bavilo vezom između takozvanog sunčevog vitamina i jednog od ključnih pokazatelja zdravlja srca i krvnih sudova.
Vitamin D, poznat i kao sunčev vitamin, telo proizvodi kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, i to uz pomoć jedne vrste holesterola. Međutim, ako ne radite ili ne boravite često na otvorenom, može biti teško dobiti dovoljno vitamina D samo od sunca. Malo je namirnica koje ga prirodno sadrže, iako dobri izvori mogu biti žumance, gljive, losos, pastrmka, sardine te obogaćeno mleko i sokovi. Ako te namirnice ne jedete redovno i ne provodite dovoljno vremena na suncu, možda će vam trebati dodatak ishrani.
Neki od znakova koji mogu upućivati na manjak vitamina D uključuju život u severnijim krajevima, vegansku ishranu, osećaj depresije i povišen krvni pritisak. Upravo su vezu između vitamina D i krvnog pritiska detaljnije istražili naučnici s Medicinskog centra Američkog univerziteta u Bejrutu.
Kako je sprovedeno istraživanje?
U istraživanju je učestvovala 221 starija osoba, prosečne starosti od 71 godine i s prosečnim indeksom telesne mase, odnosno ITM-om, od 30. Nešto više od polovine ispitanika bile su žene. Ispitanici su nasumično podeljeni u dve grupe.
Jedna grupa je uzimala dodatak ishrani sa 600 IU vitamina D dnevno, odnosno nisku dozu, a druga 3750 IU dnevno, odnosno visoku dozu. Svi ispitanici su dodatno uzimali 1000 mg kalcijevog citrata dnevno. Ispitivanje je trajalo godinu dana, a podaci poput starosti, pola, ITM-a, nivoa vitamina D u krvi, krvnog pritiska i medicinske istorije prikupljeni su na početku.
Ispitanici su na svaka tri meseca dolazili na kliničke preglede, na kojima su im mereni visina, težina i vitalni znakovi, a svake dve nedelje kontaktirani su telefonski kako bi se podstakli na redovno uzimanje dodataka.
Šta je istraživanje otkrilo?
Nakon godinu dana statistička analiza pokazala je da je uzimanje vitamina D povezano sa smanjenjem krvnog pritiska. U proseku se kod ispitanika obeju grupa sistolički, odnosno gornji pritisak, smanjio za 3,5 mmHg, a dijastolički, odnosno donji pritisak, za 2,8 mmHg. U grupi koja je uzimala visoku dozu zabeleženo je smanjenje sistoličkog pritiska za 4,2 mmHg, a u grupi koja je uzimala nisku dozu za 2,8 mmHg. Slično tome, dijastolički pritisak u grupi s visokom dozom pao je za 3,02 mmHg, a u grupi s niskom dozom za 2,6 mmHg.
Istraživači su sproveli i dodatne analize na podgrupama. „Naše istraživanje pokazalo je da dodaci vitamina D mogu sniziti krvni pritisak u određenim podgrupama, primera radi kod starijih osoba, osoba sa viškom kilograma i verovatno onih s niskim nivoima vitamina D“, izjavila je jedna od autorka studije, dr. Ghada El-Hajj Fuleihan. „Visoke doze vitamina D, u poređenju s preporučenim dnevnim unosom, nisu donele dodatne zdravstvene koristi.“
Kao ograničenja studije navode se nedostatak placebo grupe te činjenica da su svi ispitanici uzimali i kalcijum, pa se ne može sa sigurnošću utvrditi jesu li za rezultate zaslužni vitamin D, kalcijum ili njihova kombinacija. Takođe, budući da su ispitanici bili starije osobe s prekomernom težinom, nije poznato mogu li se rezultati primeniti na druge grupe ljudi.
